Родитељи који одгајају најотпорнију дјецу раде ових пет ствари!

Kада се дијете бори са нечим, родитељи инстинктивно покушају да разговором ријеше проблем. Али, изгледа да је некад баш изостанак ријечи дјелотворнији.

Када дијете преплаве емоције, код њега се покреће одговор на стрес. 

У тим тренуцима оно често не може да се фокусира на оно му родитељ говори. Стручњаци кажу да је тада најпотребнија ваша смирена, стабилна присутност како би му гестовима показали да сте ту.

Келси Мора је терапеуткиња и сертификована експерткиња за развој дјеце, која је пружила подршку за више од 1.000 деце и тинејџера у њиховим најтежим животним тренуцима. А као родитељ, видјела је и сама како се код дјеце мозак искључи и осјећања преузму ситуацију.

Како каже, дијете може да упије смиреност од одрасле особе којој вјерује и то је процес који стручњаци за развој дјетета називају корегулација. 

Истраживања показују да је корегулација један од најмоћнијих начина на који дјеца уче да се носе са стресом.

Зашто тишина дјелује?

"Када је дијете узнемирено, оно не покушава да се понаша лоше нити да вас игнорише. Његов мозак једноставно није у стању да обради објашњења, компромисе или исправке", каже она. 

Додаје да му је тада заправо потребно да се поново осјећа безбједно. 

"Ваша присутност враћа тај осјећај сигурности и дијете постаје спремније да се носи са проблемом", каже Мора.

Ако сиједите близу детета или га благо додирнете, показујете му смиреност, шаљете му поруку да није само и да сте ту за њега. Тиме потврђујете његова осјећања и градите отпорност - без иједне изговорене ријечи.

"Временом ти тихи гестови пуни подршке уче дијете како да управља емоцијама и да се опорави од стреса, чак и када нисте поред њега", каже Мора и за сајт ЦНБЦ издваја пет начина да се тихо повежете са дјететом у тешком тренутку.

1. Сједите поред или близу дјетета

Ако тихо сједнете поред дјетета или станете на врата његове собе, без ријечи шаљете му поруку: "Ту сам ако и када ти затребам."

"Са дјецом која кажу да желе простор можете испоштовати њихов захтјев, а да ипак останете доступни. Све док знају гдје да вас пронађу, осјећаће предвидљивост и сигурност", прича она.

2. Понудите руку и њежан додир

Нису сва дјеца спремна за додир у тешком тренутку и то је у реду. Али ако јесу, додир руке на леђима, држање за руку или чак само пружање длана према дјетету може унијети смиреност и осјећај повезаности.

"Нека дијете одлучи да ли жели да прихвати вашу руку. Понекад је довољно само знати да је она ту. Поштовање дјететових граница показује му да ћете његове потребе уважити на његов начин, што му олакшава да вам се обрати када буде спремно", каже Мора.

3. Дишите заједно

Умјесто да свом дјетету кажете "смири се" или "удахни дубоко", покажите му. Сами лагано, али примјетно и чујно удахните и издахните. Дјеца често њесвесно почну да прате ваш ритам.

"Нико не реагује добро када му се нареди да се смири, али уз присутну смиреност њихово тијело лакше уђе у стање које им је потребно", појашњава терапеуткиња.

4. Понудите му омиљену играчку или предмет

Дјеца обично имају предмете који им помажу да се осјећају сигурно. Ако дјетету њежно понудите омиљену играчку или је једноставно ставите поред њега, добиће избор да га узме када буде спремно.

"Осим плишаних играчака, можете током мирних тренутака увести једноставне алате за суочавање, попут антистрес лоптица (за стискање и игру прстима). Тако ће у стресним ситуацијама већ знати како да га користи и зашто му помажу", каже она.

5. Укључите се у паралелну игру

Када ријечи постану претешке или недоступне, тиха игра или заједничка активност могу премостити јаз.

"Пробајте да цртате, бојите или градите коцкицама поред дјетета. Можете користити и плишане играчке или фигурице да кроз игру индиректно прикажете ситуацију", предлаже терапеуткиња, преноси задовољна.рс.

Додаје да код старије дјеце и тинејџера то може бити слагање слагалице, читање наглас или заједничко гледање серије или играње видео-игре.

"Заједничке активности стварају повезаност без притиска и могу учинити да и заједничко време без ријечи постане смислено", истиче Мора.

На крају, ваше дијете се послије критичног тренутка врло вјероватно неће сјећати шта сте тачно тад рекли, али ће се сјећати да сте учинили да се осјећа сигурно и да сте га подржали.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.