Пост и исхрана у религијама: Како утиче на здравље

Пост, или свјесно суздржавање од хране и пића, присутан је у многим религијама уочи празника.

Муслимани током мјесеца Рамазана посте 30 дана од изласка до заласка сунца. Хришћански вјерници, како православни, тако и католици, посте и по неколико недјеља у току године. Вјерници сматрају да пост прочишћава тијело и душу, те утиче на ментално здравље.

Најстрожи пост у православљу

Најдуже траје Велики пост, седам недјеља уочи Ускрса.

Мање се пости пред Божић – 40 дана.

Током поста, хришћани не конзумирају мрсну храну, а одређених дана посте само на води, без рибе и уља. Исхрана се углавном састоји од воћа, поврћа, махунарки и посног пецива.

Утицај поста на здравље

Он може бити потпун или дијелимичан, краткотрајан или привремен, објашњава Britannica.

Докторка нутриционисткиња Јагода Јорга истиче да пост нема значајне дугорочне негативне ефекте по здравље, али да још није спроведено истраживање које прати особу 20–30 година.

– „Све зависи од разноврсности исхране. Ако се сведе само на хлеб, мармеладу или тјестенину, то није довољно нутритивно“, каже Јорга.

Истраживања показују да пост може смањити ризик од кардиоваскуларних болести, снижава крвни притисак и оптимизује ниво здравог холестерола.

 

Православни хришћани током поста имају мању тјелесну масу и конзумирају више сложених влакана која су корисна за здравље.

Студија из 2017. године показује да монаси на грчкој Светој гори у просјеку посте 180–200 дана годишње, а већина одржава добро ментално здравље и оптималне нивое шећера и масти у организму, преноси ББЦ.

Исхрана која обухвата рибу, воће, поврће и житарице, без млијечних производа, јаја и меса, може да обезбиједи до 90% храњивих материја потребних за правилно функционисање тијела, ако се правилно распореди.

Докторка нутриционисткиња Јагода Јорга истиче:

„Током поста главно јело треба да буде добра риба, пасуљ или сочиво као биљни извори бјеланчевина.“

 

Повећана конзумација воћа и поврћа током поста помаже у одржавању нивоа гвожђа и фолата, али је забележено да исхрана понекад може имати недостатак калцијума и витамина B2. Код монаха је примјећена и хиповитаминоза D.

Разноврсна исхрана током поста

Доручак и вечера треба да буду разноврснији од хљеба, џема или пекмеза. Препоручује се укључивање воћа, поврћа, сојиног млијека, сира или јогурта као замјене за масне млијечне производе.

Јорга наглашава:

„Пост се не смије третирати као период детоксикације или пречишћавања организма. Важно је бити умерен и имати разноврсну исхрану током цијеле године.“

Шта се дешава у тијелу током муслиманског поста

Током Рамазана, када се не једе од зоре до мрака, организам користи ускладиштену глукозу у јетри и мишићима да би обезбиједио енергију. Када залиха глукозе понестане, маст постаје сљедећи извор енергије.

Сагоријевање масти помаже у:

• губитку тјелесне тежине,

• снижавању нивоа холестерола,

• одржавању енергетског баланса.

Међутим, пад шећера у крви може довести до малаксалости, вртоглавице и мучнине, због чега је важно разумјети како тијело реагује током поста.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.