Плава боја намирница подстиче мршављење

Небо и море су плаве боје. То асоцира на мир, опуштеност, спокој. Сматра се да плава боја на човјека дјелује смирујуће, иако неке нијансе изазивају осјећај хладноће, јер се доводе у везу са ледом. Плава боја је и једна од омиљених боја на свијету, упркос културолошким разликама. То показују и анкете у Европи, Азији и Америци. Чак је и у земљама попут Кине, гдје се црвена, жута и зелена традиционално сматрају бојама које означавају срећу, плава популарнија.

Мале собе које су окречене у плаво дјелују веће и опуштајуће. Када је у питању мода, плаве фармерке су и даље један од најпопуларнијих одијевних предмета, без обзира на сезону и трендове. Тамно плава се сматра краљевском бојом, и они који је носе изгледају одлучно, елегантно, поуздано, али и дистанцирано. Није случајност да је већина униформи, нарочито полицијских, тамно плаве боје.

Ипак, плава боја може да буде и веома одбојна. Психолози су утврдили да се људи устручавају да једу храну плаве боје, јер се она доводи у везу са нечим што је покварено.

Боје доживљавамо разним чулима

Боје су заправо свјетлосни таласи различитих дужина. Људско око је направљено тако да разликује те таласне дужине и због тога можемо да видимо различите боје и нијансе када свјетлост дође у контакт са неким предметом.

Међутим, очи нису једини сензор који нам помаже да доживимо боје. Боје можемо и да „осјетимо" уз помоћ коже. Кожа је осјетљива на светлост различите боје, те када је у нас уперена, на примјер, црвена или зелена свјетлост или рефлектор, то може да утиче на биофизичке и биохемијске процесе у тијелу и да доведе до на пример убрзаног рада срца, убрзаног дисања и повећања притиска.

Одбојне плаве намирнице

Иако је плава толико популарна, људи интуитивно избјегавају плаву храну. Боровнице, шљиве, црвени купус и црно грожђе су заправо више црвенкасто-љубичасте.

Плава храна, с друге стране, готово да не постоји у природи и доводи се несвјесно у везу са нечим што није природног поријекла.

Истовремено, наш мозак је баждарен да плаву храну доводи у везу са опасношћу и нетолеранцијом, јер ту боју доводи у везу са труљењем и горким укусом. Буђ, на примјер, има плаву или зеленкасту боју, док печурке често постају плавичасте, црне или љубичасте.

Према чувеном психијатру Карлу Јунгу, „боје су матерњи језик несвјесног". Оне нам помажу да се оријентишемо у природи, јер током живота учимо шта која боја у природи представља.

Са друге стране, боје нам пружају и друга значења, који су друштвено условљени, односно око којих постоји друштвени консензус.

То се види на примјеру семафора. „Црвену боју доживљавамо као упозорење, опасност, те се наша пажња несвјесно стимулише."

Али, у зависности од друштвеног контекста, или ситуације, можемо да је доживљавамо и као знак љубави и радости, на примјер, када на поклон добијемо црвене руже.

Исто тако смо научени да грабимо црвено воће, јер знамо да ће бити слатко и зрело. Плаве воћке би више избјегавали, јер за њих сматрамо да су киселе, чак нејестиве.

Дјеца су више склона експериментисању

Сматра се да је наша аверзија према плавој храни дјелимично генетска, урођена. Међутим, како онда објаснити дјечију љубав према плавом сладоледу, лизалицама, бомбонама?

Научници сматрају да су дјеца отворенија да пробају намирнице различитих боја, јер још увијек нису научила везу између боја и хране, односно шта која боја представља кад је храна у питању.

Одбојност према плавој храни се, пак, може искористити у ситуацији када желимо да изгубимо тежину. Још 1970. године су истраживачи открили да плава боја сузбија апетит. У експерименту су учесници који су сједили у собама са плавим освјетљењем мање јели.

Тако, нутриционисти данас препоручују коришћење плавог посуђа, плавог прибора за јело, плавог столњака или плавог свјетла, уколико неко жели да се ријеши килограма, преноси Дојче веле.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.