Фото: Архива
Познати психолог Бред Т. Клонц, који се више од 15 година бави психологијом новца, савјетује родитеље да ову реченицу избаце из разговора са дјецом.
Када дјеца крену у школу, постају свјесна ствари које имају друге породице – играчака, одјеће, аутомобила, путовања и различитих искустава. Прије или касније затражиће нешто што превазилази ваш буџет.
Када одбијете такав захтјев, готово сигурно ће услиједити питање: зашто?
Тај тренутак често је непријатан. Тешко је ускратити дјетету нешто што жели. Њихова жеља може у вама пробудити стара сјећања на оскудицу или осјећај кривице и срама јер не можете да им пружите оно што други имају. Најчешћи одговор тада гласи: „Не можемо то да приуштимо“.
Познати психолог Бред Т. Клонц, који се више од 15 година бави психологијом новца, савјетује родитеље да ову реченицу избаце из разговора са дјецом. У наставку су три разлога због којих, према његовим ријечима, никада не би требало да кажете дјетету „Не можемо то да приуштимо“, као и шта да кажете умјесто тога, пише CNBC.
У већини случајева то није потпуно тачно, а дјеца то често могу да осјете. Будимо искрени – када би ситуација била крајње озбиљна, вјероватно бисте могли да пронађете новац. Могли бисте, на примјер, да искористите кредитне картице до максимума, узмете зајам, продате имовину, пронађете додатни посао или радите ноћу, викендом и током празника.
Суштина је у томе да, осим ако дијете не тражи приватни авион, готово увијек постоји начин да се новац некако обезбиједи. Зато реченица „Не можемо то да приуштимо“ често није права истина.
Замислите дијете којем никада није дозвољено да једе слаткише. Шта мислите да би се догодило када напуни 18 година? Вјероватно би претјерало са слаткишима. Новац функционише на сличан начин.
Ако дијете одраста стално слушајући да се нешто „не може приуштити“, може развити дубоко укоријењен осјећај финансијске оскудице. Када касније, у одраслом добу, добије приступ кредитним картицама, студентским зајмовима или лаким облицима финансирања, емоционална реакција може бити: „Сада коначно могу да имам све оно што раније нисам“.
То често води ка прекомјерном трошењу, злоупотреби кредита и дугорочном финансијском стресу.
Објаснити дјетету зашто нешто не купујете потпуно је другачије од усађивања идеје да новца увијек нема. Умјесто тога, можете га научити како се доносе приоритетне одлуке.
Када дијете тражи нешто скупо, то је идеалан тренутак да му објасните:
зашто одређени трошкови нису дио породичног буџета
за шта ваша породица штеди
зашто дајете предност дугорочним циљевима у односу на тренутне жеље
како прекомјерно трошење на аутомобиле, путовања или куће многе људе доводи у финансијске проблеме
зашто је важно одложено задовољство
Ако дијете затражи нешто потпуно нереално, попут приватног острва на Карибима, немојте то одмах одбацити. Искористите прилику да разговарате о предузетницима и инвеститорима који су успјели да остваре такве снове и о томе како се до великих циљева долази.
Истраживања показују да дјеца која развију здраве навике управљања новцем најчешће долазе из породица у којима се о новцу отворено разговара.
Умјесто да разговор завршите реченицом „Не можемо то да приуштимо“, покушајте да кажете:
„Могли бисмо то да купимо, али смо одлучили да новац трошимо на друге ствари – и ево зашто.“
Затим објасните своју одлуку. Разлози могу бити, на примјер:
отплата дугова
штедња за стан или кућу
улагање за пензију
одлука да радите мање како бисте имали више времена за породицу
Подијелите са дјецом вриједности које ваша породица има када је новац у питању. Објасните им шта вам је најважније и како вам штедња, улагање и промишљено трошење омогућавају да живите живот какав желите и да остварите своје циљеве.
Овакви разговори помажу дјеци да изграде здрав однос према новцу, умјесто односа заснованог на сраму или сталном осјећају оскудице.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.