Како да разговарате са тинејџером, а да не постанете негативци?

Пубертет - ријеч која код родитеља често изазива уздах и благи страх.

То је период када дјеца престају да буду мали анђели који траже савјет за сваку ситницу, и претварају се у тинејџере који колутају очима на сваку вашу реченицу. 

Умјесто да вас слушају без поговора, почињу да преиспитују, да траже границе, да желе слободу - и све то док се и сами боре са хормонским промјенама, несигурностима и питањем "ко сам ја".

У таквом односу родитељи се често осјећају као "негативци" - они који стално бране, критикују и опомињу. 

Али постоји начин да се мост повјерења одржи, и да родитељ не буде само "контролор", већ савезник.

Слушајте више него што причате
Тинејџерима је потребно да се осјећају схваћено. Ако на сваку њихову реченицу реагујете савјетом, моралом или критиковањем, брзо ће затворити врата комуникације. 

Покушајте да их саслушате без прекидања - чак и када мислите да су у криву. 

На примјер: умјесто "Нема шансе да идеш на ту журку, знаш ли ти какви су тамо људи?", покушајте са: "Разумијем да желиш да идеш, хајде да разговарамо о томе шта ти је тамо важно и како да будеш безбједан."

Будите досљедни, али не ригидни
Границе су важне, јер дају осјећај сигурности. Али ако су постављене без објашњења или превише круто, дјеца их доживљавају као неправду.

Умјесто да кажете: "Не може и тачка", објасните разлоге. 

На примјер: "Знам да желиш да останеш до поноћи, али школски дан је сутра и желим да будеш одморан. Хајде да се договоримо да те овај пут покупим у 22 часа, а сљедећи викенд можемо продужити."

Не претварајте се да знате све
Тинејџери цијене искреност више него савршенство. Ако не знате одговор на неко њихово питање - реците то. 

Заједно истражите, пронађите рјешења. То им показује да сте равноправан партнер, а не ауторитет који све зна.

Мале ствари праве разлику
Кратке поруке подршке, заједнички оброк без телефона, вожња аутом док успут разговарате - све то отвара простор да се дјеца отворе. 

Најчешће неће доћи до вас са озбиљним разговором "сада желим да причамо", али ће успут, у обичним моментима, рећи оно што им је важно.

Критика или похвала?
Умјесто да стално уочавате грешке, пробајте да похвалите труд. Ако је соба полупоспремна, реците: "Видим да си сложио/ла ствари на сто, супер! Хајде да заједно завршимо остатак." 

Тако дијете не осјећа да никада није довољно добро, већ да се његов труд види.

На крају - будите стрпљиви
Пубертет је пролазна фаза. Тинејџери су попут гусјеница у чаури - некад нервозни, затворени, бунтовни - али из њих расте млада особа која тражи своје мјесто у свијету. 

Ако им пружите подршку и повјерење, бићете њихов ослонац, а не "негативац", преносе "Вијести".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.