Како да откријете да ли се дјеца осјећају невидљиво у породици

Дјеца не знају увијек отворено рећи да их нешто боли, али њихове ријечи често одају оно што осјећају.

Када се у породици њихови осјећаји не препознају, дјеца почињу вјеровати да њихова присутност није важна.

Таква искуства не морају укључивати вику ни сукобе - понекад су то мале, свакодневне реченице које стварају осјећај невидљивости.

Према ријечима разних стручњака, ако дијете често изговара сљедеће фразе, то може бити знак да се осјећа занемарено у сопственој породици.

1. "Нема везе."

Дјеца која се осјећају невидљиво често науче скривати разочарање и тугу. Када кажу "нема везе", то често значи да их је нешто повриједило, али не вјерују да ће бити саслушана. Умјесто да изразе осјећања, бирају тишину како би избјегла додатно одбацивање.

2. "Не требам помоћ."

Иако би свако дијете требало имати осјећај да може затражити подршку, она која се осјећају игнорисано с временом почињу одбијати помоћ. Говоре "не требам помоћ" јер не желе бити терет или зато што су научила да нико ионако неће реаговати. Иза те реченице често стоји страх од разочарења.

3. "Све је у реду."

Ова фраза често прикрива унутрашњу бол. Дјеца која су више пута доживјела да њихове емоције нису важне науче глумити смиреност. Стручњаци истичу да овом реченицом заправо покушавају задржати контролу и заштитити се од осјећаја рањивости.

4. "Заборави."

Кад дијете осјети да га нико не слуша, престане покушавати. Ова фраза често значи да се одустало од покушаја да га неко разумије. Таква дјеца развијају навику повлачења и с временом почињу вјеровати да њихови осјећаји не вриједе труда, преноси Индеx.

5. "Жао ми је."

Дјеца која се осјећају невидљиво често се пречесто извијавају, чак и кад нису крива. Разни терапеути и психолози тврде да та дјеца науче да ће тако брже смирити напету ситуацију или добити барем мало пажње. Иако дјелује као знак пристојности, то је заправо израз несигурности и страха од одбацивања.

6. "Нема везе, навикао/ла сам."

Ова фраза открива дубоко укоријењен осјећај усамљености. Кад дијете каже да је "навикло" на нешто, то значи да се већ помирило с тиме да његове емоције нико не примјећује. Умјесто очекивања подршке, развија равнодушност - механизам којим покушава преживјети.

Дјеца која често користе овакве фразе не траже сажаљење, него разумијевање. Иза сваке од њих крије се тихи позив за пажњом и потврдом да су виђена и вољена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.