Ивањдан: Обичаји, вјеровања и симболика једног од најпоштованијих празника

Српска православна црква и вјерници славе Ивањдан, рођење Светог Јована Претече. Његово име се, између осталог, везује за крштење Исуса Христа на ријеци Јордану и све догађаје који су тог дана означили почетак Новог завета и проповједи хришћанске вјере.

Ивањдан је хришћански празник којим се обиљежава рођење Светог Јована Крститеља.

Ниједан светитељ нема толико празника у току године – обиљежавају се рођење, Усјековање, Сабор, као и три обретења Светог Јована, чије се име везује за крштење Исуса Христа на ријеци Јордану и догађаје који су означили почетак Новог завјета и проповиједања хришћанске вјере.

Срби га посебно поштују и као заштитника кумства и побратимства.

Народно празновање Ивањдана потиче још из претхришћанског периода, од ратарског култа у којем се славило Сунце у вријеме љетне дугодневице, када исказује највећу снагу, као и почетак жетве.

„Дјевојачки празник“

Ивањдан је у народу познат и као „дјевојачки празник“ због бројних обичаја и ритуала посвећених дјевојкама и женама.

Вијенци од ивањског цвијећа, пјесма дјевојака и кићење куће ради здравља укућана само су неки од обичаја који прате овај празник.

Понегдје је обичај да се кроз вијенце исплетене од јованове траве на Ивањдан провлаче жене које немају дјецу, а желе потомство.

У појединим крајевима Србије постоји вјеровање да неудате дјевојке на Ивањдан треба да у саксију посију мало жита, које ће погледати 12. јула, на Петровдан. Уколико клице буду у облику прстенова, вјерује се да ће се до јесени удати.

Такође, распрострањено је вјеровање да се на овај дан може сањати лик будућег супруга. Према народном обичају, посљедњи залогај доручка треба сачувати до вечери, а затим га, заједно са огледалцем и комадићем ивера, ставити испод јастука како би се у сну појавио лик суђеника.

Брање љековитог биља и плетење вијенаца

Посебно мјесто међу ивањданским обичајима има брање љековитог биља и плетење вијенаца од ивањског цвијећа, које је традиционално праћено пјесмом дјевојака.

У предвечерје празника, у многим словенским крајевима палиле су се ивањске ватре (кресови) на брдима, око којих се играло и пјевало.

Према народном обичајном календару, три дана прије и три дана послије Ивањдана не улази се у виноград.

Вјерује се да тих седам дана виноград највише напредује јер га чува Свети Јован. Ивањдан увијек пада у вријеме Петровског поста, па се тог дана пости.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.