Гдје се стрес складишти у тијелу: 10 скривених зона

Откријте гдје се стрес складишти у тијелу и најчешће окидаче, уз брзе кораке за олакшање код анксиозности и несанице.

Често покушавамо потиснути нежељене емоције—иритацију, страх, тугу—јер их повезујемо с беспомоћношћу. Умјесто да их признамо, обрадимо и отпустимо, гурамо их из свијести кроз негирање или репресију. Тиме их не рјешавамо; само их „пакујемо у боцу“.

Психолог Натханиел Бранден, утемељитељ правца Тхе Псyцхологy оф Селф-Естеем, инсистира да своје емоције морамо прихватити без цензуре—никада не бисмо смјели одрицати се и потискивати дијелове властитог искуства. Негирањем осјећаја одржавамо стални унутрашњи конфликт. Што се више удаљавате од својих емоција, то сте мање у додиру са собом.

Здрава наспрам нездраве репресије
Страх често покреће репресију и неријетко је укоријењен у прошлости. Понекад је потискивање привремено и нужно—посебно када сте преплављени или трауматизирани. Но, ослањање искључиво на то храни психосоматске симптоме и аутодеструктивне обрасце. У терапији је циљ одговорити на страх на нов начин, а не понављати старе навике избјегавања.

У наставку је листа најчешћих образаца. Можда ћете препознати неке од њих. Психосоматске реакције се, наравно, преклапају и разликују од особе до особе; ово је увод и полазна тачка за лично истраживање.

1. Доњи дио леђа: љутња
Када „сједите“ у фрустрацији, доња леђа су честа „ризница“ потиснуте љутње. Олакшање доноси учење како фрустрацију изразити асертивно и како конструктивно рјешавати сукобе. Претворите љутњу у покретачку, креативну силу—тиме расту самопоуздање, енергија и квалитет односа.

2. Желудац и цријева: страх
Страх често „стеже“ стомак и цријева („окренуо ми се желудац“). Што више негирате страх, то се више јавља кроз тијело. Признајте га, изговорите наглас, прођите кроз могуће изборе и исходе с особом од повјерења—ријечи умањују његов утјецај на тијело.

3. Срце и грудни кош: повреда
Код упорног притиска у прсима без физичког узрока, неријетко стоји неоџивљена туга. Када дозволите себи да оплакујете прекид, издају или губитак и суочите се с тугом, напетост у грудима често попушта.

4. Главобоља: потреба за контролом
Ако све рјешавате силом воље и контролом, бурноут и главобоље постају чести. Не може се све у животу „испланирати“. Учите пуштати, разликовати шта можете а шта не можете контролирати и уводите миндфулнесс—то су кораци ка смиривању главе.

5. Врат и рамена: терет и одговорности
„Носити све на својим плећима“ дословно постаје бол у врату. Ако сте кронично затегнути, вјероватно преузимате превише. Делегирајте, тражите подршку, бирајте шта заиста вриједи преузети и дијелите одговорности.

6. Хронични умор: замјерања
Замјерање троши цијели организам—више штети вама него ономе коме замјерате. Враћање на оно што је било и прошло и улога жртве одузимају присутност. Усмјерите се на опраштање или барем на пуштање и улагање у односе који хране—осјетит ћете огромно олакшање.

7. Утрнулост: траума
Када нас преплави неки догађај, често утрнемо—психички се удаљимо од боли. Ако се траума не обради, тијело „памти“. Тада је тешко вјеровати, отворити се и градити интимност; у несигурним ситуацијама смрзавамо се или „празнимо“. Први корак је признати моћ трауме и потражити помоћ.

8. Кратак дах: анксиозност
Потешкоће с дисањем, напади панике и осјећај гушења често прате задржане сузе. Сузбијање туге слично је задржавању даха—када напокон заплачете, слиједи велико олакшање. Ослобађање туге дјелује као свјежи удах кисика.

9. Гдје се стрес складишти у тијелу: потиснут глас
Ако сте одрастали у репресивном окружењу, изражавање потреба било је ризично. Тада данас често задржавате ријечи и носите оштрог унутрашњег критичара. Судар импулса да проговорите и навике да ућутите ствара напетост у грлу. Помогну дневник (одговарање критичару) и читање поезије наглас—граде сигурност у властити глас и право да будете саслушани.

10.  Несаница: губитак упоришта у себи
Велике животне промјене—добре или лоше—често доносе несаницу. Најчешћи окидач је страх од непознатог. Запишите бриге или их проговорите с блиском особом. Пригрлите промјену, умјесто да је поричете—сан тада лакше долази.

Пут ка испуњенијем начину бивања
Ослобађање потиснуте емоције основ је психотерапије. Људи се обично осјећају растерећено и убрзо примијете пораст самопоуздања—знак снажније емоционалне језгре. Групна терапија такођер је изврсна за изградњу здравијих, дубљих односа.

Напомена: Овај текст је информативан и не замјењује медицински савјет. Ако имате упорне болове, потешкоће с дисањем или друге здравствене тегобе, обратите се свом љекару или терапеуту.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.