Ево за који клуб је навијао Халид Бешлић

Једна од највећих музичких звезда, легенда народне музике, Халид Бешлић, умро је у 71. години живота послије борбе са опаком болешћу због које је дуго био у лошем стању.

Ова вест је растужила читав регион, јер вјероватно нема човека који се бар једном у кафани није запио уз његове хитове и уживао у његов магичном гласу.

Халид Бешлић је био и велики љубитељ спорта. Иако је признао да није тренирао у младости, али је уживао уз фудбал, који му је био омиљени спорт. Често се и дружио са великим фудбалским звездама из региона, којима је и често певао на слављима.

- Нисам никада тренирао, али сам много волео спорт. Волео сам, а и дан данас волим фудбал, кошарку, рукомет. Увек сам играо рекреативно - рекао је својевремено у разговору за Моззарт, где је открио и које је спортисте посебно волео, где су легенде Звезде и Партизана, што у фудбалу, што у кошарци.

- Волео сам Сафета Сушића, Драгослава Шекуларца, Драгана Џајића и многе друге фудбалере. Од кошаркаша сам био одушевљен игром Мирзе Делибашића, Зорана Моке Славнића, Драгана Кићановића, а од рукометаша омиљени играч ми је био Веселин Вујовић - 

Открио је и које клубове посебно носи у срцу.

- То су ФК Сарајево и КК Босна.

Иако је навијао за Сарајево, открио је да му је у сећању посебно дуел његовог вечитог ривала - Жељезничара из 1985. против Видеотона у полуфиналу Купа УЕФА.

- То је била историјска утакмица која се одиграла 1985. године на стадиону Грбавица. ФК Жељезничар је имао велику шансу да се пласира у финале купа УЕФА у коме би се састао са краљевским Реалом из Мадрида. И баш ту, на Грбавици требало је победити мађарски Видеотон. То је била реванш утакмица која је одређивала финалисту. Видеотон је имао предност од 3:1 колико је победио на свом терену, али је Жељо имао велику утеху што је реванш играо код куће и пред својим навијачима. Стадион је био крцат. Колико се сећам, било је преко 25.000 људи.

- На самом почетку Жељо је повео са 1:0, да би касније поготком Чурића резултат био 2:0. Нећу набрајати пропуштене шансе. Утакмица се ближила крају, сви су већ славили победу, а онда се догодило неочекивано. Три минута пре него што ће судија свирати крај, Мађари су дали гол, а на стадиону је наступио мук. Иако Жељо није био сарајевски клуб за који сам навијао, свим срцем сам желео да прође у финале. Након гола који су постигли Мађари и избацили сарајевски тим из даљег такмичења, тј. финала, сећам се да ме је обузела велика туга и да сам са стадиона изашао „као без главе“ - присетио се својевремено Халид Бешлић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.