Ђурђевдан "пада" у сриједу: Ево који су обичаји за овај велики празник

Ближи нам се једна од највећих слава у Србији, Ђурђевдан, која је многима и омиљена, баш зато што обиљежавање Светог Ђорђа пада на прољеће 6. маја. Ове године Ђурђевдан "пада" у сриједу што значи да домаћини морају да припреме посну трпезу.

Ђурђевдан је непокретан празник који сваке године "пада" истог датума - 6.маја, али ове године 6. маја "пада" у среду, а према православном црквеном календару среда и петак су посни дани, што значи да би и храна која ће се тог дана наћи на столу у вашој породици требало да буде посна.

Дозвољени су риба, уље, вино, али мрсну храну попут печења, сарме, ситних колача са млеком и јајима никако не треба служити.

Изузетак од овог правила постоји само уколико слава "падне" у Светлу недељу, односно прву седмицу након Ускрса, када се пост потпуно укида због ускршње радости и славе се обележавају уз мрсну трпезу. У 2026. години тај случај не важи, јер је Ђурђевдан више недеља удаљен од тог периода.

Обичаји за Ђурђевдан

Овај празник слави прољеће, буђење природе и нови живот. За овај дан везују се бројни народни обичаји.

Уочи празника плету се вијенци од пољског цвећа којима се ките капиује и улазна врата како би породица била здрава и напредна.  Верује се да се на Ђурђевдан треба умити водом у којој су претходне ноћи стајали дрен, коприва и ђурђевак за снагу и здравље током целе године.

Иако многи Ђурђевдан не могу замислити без печења и сарме СПЦ подсећа да је пре свега слава духовни догађај, а придржавање правила да када слава пада у среду или петак буде посна, је знак поштовања према свецу и цркви.

У Србији постоји стара изрека која најбоље описује величлину овог празника: "Пола Србије слави Ђурђевдан, а друга половина иде у госте". Према подацима Српске православне цркве, Свети Георгије је, уз Светог Николу и Светог Архангела Михаила, једна од три најзаступљеније крсне славе код Срба.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.