Данас су Задушнице: Шта треба урадити за покојнике и који су најважнији обичаји

Српска православна црква и вјерници данас обиљежавају Велике или Зимске задушнице — дан посвећен молитви за покојнике и сјећању на преминуле.

Ове задушнице су највеће у години и најављују припреме за почетак Часног поста.

У народу се у појединим крајевима називају и Отворене задушнице, јер постоји вјеровање да на овај дан Свети Петар отвара гробове и омогућава душама да приме молитве живих.

Најважније информације

• Велике задушнице су седмицу уочи Васкршњег поста
• увијек падају у суботу пред Месне покладе
• најраније могу бити 6. фебруара, а најкасније 13. марта
• дан је посвећен молитви, милостињи и помињању покојника
• сматра се да молитве живих могу помоћи душама преминулих

Зашто су Зимске задушнице најважније

По црквеном календару, управо ове задушнице сматрају се најзначајнијим у години јер претходе Часном посту, времену покајања, молитве и духовне припреме за Васкрс.

Обичај је да се на овај дан одлази на гробља, пале свијеће и тамјан, изговарају молитве и дијеле прилози за душе умрлих. Вјерује се да запаљена свијећа освјетљава пут покојницима до следећих задушница и да молитва може донијети мир њиховим душама.

Тамо гдје није могуће отићи на гробље, свијећа се пали у цркви или код куће.

Шта се носи на гробље и шта то симболизује

Према традицији, на гробље се носе предмети који имају јасну симболику у хришћанству.

Најважније је понијети

• жито (кољиво) – симбол смрти и васкрсења, тј. бесмртне душе
• вино – симбол Божјег милосрђа
• свијећу – симбол Христове светлости

Жито подсјећа на Христове ријечи да зрно тек када умре доноси плод, што симболизује живот после смрти.

Иако у народу постоји обичај да се носи и друга храна коју је покојник волио, свештенство наглашава да је жито једино што би обавезно требало износити на гробље.

Како изгледа обиљежавање у цркви и на гробљу

На задушнице се прво одлази у цркву, гдге се служе Света литургија и парастос. Свештеник тада вином прелива жито, након чега се одлази на гробове покојника.

Шта се ради на гробљу

• прислужују се свијеће
• гробови се каде тамјаном
• читају се молитве
• гробови се уређују и украшавају цвијећем
• дијели се милостиња

Они који не могу да оду на гробље, требало би да свијећу упале у најближој цркви. Посебним благословом сматра се паљење свијећа за „заборављене душе“, односно за покојнике који немају потомке.

Милостиња као важан дио обичаја

Задушнице су и дан када се посебно наглашава значај добрих дјела и помагања другима.

Према народном вјеровању, на овај дан:

• треба подијелити милостињу
• треба дати жито сиромашнима
• сматра се великим гријехом одбити просјака

Давање милостиње сматра се молитвом кроз дјело, која се приписује душама преминулих.

Како задушнице најављују пост

Велике задушнице су увод у период припреме за Васкршњи пост.

Месо се користи још данас и сутра, а од понједељка почиње Сиропусна недјеља, када је дозвољен само бијели мрс. Часни пост ове године почиње 23. фебруара.

Поред ових, током године постоје и:

• Михољске задушнице
• Митровске задушнице
• Духовске или Тројичине задушнице

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.