Басиста рок групе Faith No More: Нема добре ракије без Србије

Танјуг
Басиста рок групе Faith No More: Нема добре ракије без Србије

САН ФРАНЦИСКО - Бил Гулд, басиста рок групе Faith No More, који већ двије године у САД ради на промоцији и продаји шљивове ракије са планине Гоч, каже за Тањуг да се на тај корак одлучио јер у Калифорнији није могао пронаћи добру шљивовицу.

“Са ракијом сам дошао у контакт вјероватно негдје 1992. године. Faith No More је тада свирао у Будимпешти, мислим да смо свирали заједно са Guns''n''Roses. Фанови из Србије су дошли на концерт и понијели су ракију са собом. Тада сам је пробао први пут, никада раније нисам чуо за њу”, рекао је Гулд Тањугу.

Познати музичар наводи да је од тада често долазио на Балкан и да има пријатеље свуда, у Хрватској, Босни, Србији, Македонији, и да је приликом посјета увијек пио ракију. Признаје да му је ракија недостајала када је био код куће, у Калифорнији, јер није могао пронаћи праву шљивовицу.

“То је немогуће! Или су ми ракију доносили пријатељи, или сам морао ићи на Балкан по њу. Тако сам 2019. одлучио да одем у Србију, да нађем праву шљивовицу и да је представим Америци, јер овдје нико не зна шта је то. То је био експеримент, нисам знао шта ће се десити. Али, ево, то радим већ двије године и заиста је сјајно”, навео је Гулд.

Ракија духовитог назива (Yebiga) је вјероватно прва америчка ракија произведена у Србији. Производи се у дестилерији Ток са Гоча.

Првенац је била ракија “Yebiga Prva”, класична српска шљивовица из бурета. Након што се “Yebiga Prva” пробила на тржишту САД, недавно је представљена и нова ракија: “Yebiga Bela”, шљивовица чистог воћног укуса која је одлежала у иноксу.

Због америчких стандарда у вези са количином метанола у ракији, тешко је у САД пронаћи природну шљивовицу, наглашава Гулд. Шљивовице (препеченице) у просјеку имају шест до осам грама метанола, док је за америчко тржиште горња граница три грама.

“Ракија коју сам пронашао на планини Гоч је ракија са којом сам се заиста повезао. Широм Србије има сјајних ракија. Заправо, широм Балкана, али нарочито у Србији. Мислим да је ракија за Србију, а и за мене, оно што је фудбал за Бразил. Не можеш имати ракију а да Србија није некако умијешана у то”, каже Гулд.

Чувени музичар каже да у САД ракију воле људи који су са Балкана, али и да је Американци управо откривају, уче о њој.

“За сада то добро иде. Изненадило ме је што су се у почетку плашили ракије, али сада су почели да је воле”, додаје Гулд.

За свој нови бизнис, којим се бави већ нешто више од двије године, каже да је помало луд план.

“Мислим, ја сам музичар. Ја волим апстрактне идеје, а идеја да у САД донесем праву, изворну ракију је апстрактна идеја. Нисам размишљао о томе шта ће се десити у пракси, како функционише систем дистрибуције алкохолних пића у САД. То је једна заиста велика и компликована машина. Лудило је колико мораш научити о томе. Али, заправо, то је ОК, јер сада учим о томе”, признаје Гулд.

Чувени музичар каже да му недостају Србија и Балкан, али и да се сјајно осјећа као “legal moonshiner”.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана