Најезда инсеката у Хрватској: Ситне бубе из Турске опсједају градове и уједају људе

ЗАГРЕБ - Хрватска је овог љета суочена са најездом ситних инсеката који се лијепе за кожу и одјећу, а повремено и уједају.

Ријеч је о храстовој (Corythucha arcuata) и платановој мрежастој стјеници (Corythucha ciliata) - инвазивним врстама које су се значајно прошириле посљедњих година, а стигле су у Европу из Америке.

Величине од три до четири милиметра

Према доступним подацима, прва је стигла платанова стјеница, у Италију током 1970-их, док се храстова стјеница појавила око 2000. године.

Иако је ријеч о биљоједима, на изненађење многих, неријетко нападају и “боцкају” људе. Величине су од три до четири милиметра, готово су провидне, а Загреб их је пун.

“Не знамо зашто нападају људе. Први медицински подаци везани за стјенице појављују се у Италији, гдје је забиљежено више случајева осипа од њихових убода. Код нас за сада нема медицинске документације о нападима храстове и платанове стјенице“, рекао је својевремено проф. др сц. Борис Храшовец са Шумарског факултета у Загребу.

"Неколико фактора је допринијело проблему"

Поводом актуелне ситуације огласило се и Министарство пољопривреде, наводећи да су стјенице први пут регистроване 2013. године у подручју басена Спачва.

“Претпоставља се да је у Хрватску унесена камионским транспортом из Турске и прије 2013. године. Од првог биљежења 2013. године, храстова стјеница до сада се проширила на цијело подручје Хрватске на којем расте храст, првенствено лужњак, из правца истока према западу“, наводи се.

“Неколико фактора је допринијело проблему, а то су високе температуре, крај вегетационог периода у којем постоје развијене већ двије или чак три генерације ових стјеница, а исто тако и физиолошко стање самог листа, који је сув и због чега су стјенице морале да потраже храну негдје другде”, сматра Миливој Брањевић са Шумарског факултета.

Ефикасно рјешење за сада не постоји

Људи који имају осјетљивији статус имунолошког система могли би имати посљедице са секундарним ефектима, са отоцима и црвенилом коже, поручили су стручњаци.

Иако платанова стјеница на простору Хрватске има бројне природне непријатеље, попут бубамара и паукова, они још не могу да се носе са размјерама њеног ширења и нису у стању да значајније смање популацију штеточине.

Иако прича о ситним напасницима није нова, из године у годину дјелују све распрострањеније и агресивније. Ефикасно и систематско рјешење за њихово сузбијање за сада не постоји, па се овај љетњи проблем на градским улицама и у шумама из сезоне у сезону додатно продубљује, преноси Телеграф.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.