Бакар убија бактерије, зашто је све мање бакарних новчића и цијеви?

Један метал се вијековима користио тамо гдје је чистоћа од пресудног значаја: у водоводним системима, медицинској опреми, базенима и различитим технологијама за контролу микроорганизама. Ријеч је о бакру, материјалу који има природна антимикробна својства.

Стари домови су имали бакарне цијеви. Древне цивилизације су складиштиле воду у бакарним посудама. Болнице су некада користиле бакарне површине због њихових природних својстава да убијају микроорганизме.

Ако сада погледамо око себе, међутим, видјећемо пластичне цијеви, пластичне флаше, рециклирани полиестер, све синтетичко, пише Политика Магазин. 

Истовремено, један од најпознатијих америчких новчића, који је некада био готово у потпуности направљен од бакра и прелазио деценијама из руке у руку, полако је постао ствар прошлости.

Да ли су двије чињенице - антимикробна својства бакра и његов нестанак из свакодневног живота - повезане? За сада нема доказа да јесу.

Бакар није само материјал од кога се праве жице, каблови и цијеви. Он има такозвани олигодинамички ефекат, односно способност металних јона да дјелују на микроорганизме.

Када бакар дође у контакт са одређеним бактеријама, јони бакра оштећују њихове ћелијске мембране и ремете синтезу њихових протеина, па тако изазивају оштећења која доводе до њиховог пропадања.

Због тога су бакарне легуре пронашле примјену и у областима у којима је смањење броја микроорганизама важно.

Америчка Агенција за заштиту животне средине (ЕПА) означила је одређене бакарне и бакарне легуре као антимикробне материјале за површине које се додирују, док се бакар и његова једињења користе и у одређеним системима за контролу микроорганизама у води.

Свјетска здравствена организација, такође, наводи бакар међу супстанцама које могу да буду присутне у води за пиће и поставља смјернице за његову концентрацију. То, међутим, не значи да је бакарни предмет сам по себи филтер за воду.

Зашто су престали да производе бакарне новчиће

Амерички пени је деценијама био повезан са бакром. Стари амерички новчићи од једног цента, исковани прије 1982. године, садржавали су приближно 95 одсто бакра и 5 одсто цинка.

Али, бакар је постајао све скупљи. Зато је 1982. године направљена велика промјена: пени је почео да се производи од цинка са танким слојем бакра. Данашњи амерички пени садржи 97,5 одсто цинка и 2,5 одсто бакра.

Другим ријечима, новчић који данас изгледа као да је бакарни, у суштини је цинк са бакарном површином.

Зашто су престали да производе бакарни новац? Производња пенија постала је прескупа.

Америчка ковница новца годинама је трошила више на израду једног пенија него што је сам новчић вриједио. Према званичним подацима, производња једног пенија коштала је више центи, док је његова номинална вриједност остала један цент.

Због тога је у новембру 2025. искован посљедњи бакарни новчић намијењен редовном оптицају. Постојећи пенији, ипак, нису проглашени безвриједним. Они и даље могу да се користе као законско средство плаћања, а у оптицају се налазе огромне количине већ искованих новчића.

Неки, међутим, вјерују да бакар није уклоњен само због „трошкова“, већ мисле да модерни системи желе јефтиније, једнократне материјале умјесто природних елемената повезаних са благостањем, проводљивошћу и пречишћавањем.

Антимикробна својства бакра и његова употреба кроз историју у водоводним системима и здравству добро су документовани у научној литератури.

Између те двије чињенице интернет је направио корак даље. Појавила се тврдња да се бакарни новчићи намјерно повлаче зато што би могли да се користе за пречишћавање воде. Такође, све бакарне цијеви за воду полако се замјењују пластичним.

То звучи интригантно, међутим, нема доказа да је обустављање производње пенија повезано са било каквим планом да се људима ускрати приступ бакру.

Разлог за укидање производње је, тврде, економски, а не санитарни или политички.

Може ли бакар да „очисти“ воду?

Бакар може да дјелује на одређене микроорганизме, али то не значи да бакарни новчић треба ставити у чашу воде и очекивати безбједну воду за пиће.

Квалитет воде зависи од тога шта се у њој налази. Бакар не уклања све загађиваче, а количина бакра која прелази у воду зависи од бројних фактора, укључујући вријеме контакта, температуру, киселост воде и површину метала.

Због тога се за пречишћавање воде користе контролисани системи као што су филтрација, дезинфекција, ултраљубичасто зрачење и реверзна осмоза, у зависности од врсте загађења.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.