Фото: Немања Јовановић/Нова.рс
| Ручак за мало новца
Војнички пасуљ по цијени од свега 3 евра доказује да за врхунски традиционални ручак нису потребни скупи састојци, већ један лонац и мало стрпљења.
Толико је довољно да на сто ставите оброк који је деценијама хранио раднике, војнике и ђаке широм Југославије, а данас се неоправдано сматра јелом за „лоша времена“.
Овај стари рецепт не тражи кулинарско умјеће, већ познавање једног јединог корака у припреми који му даје препознатљиву густину и укус.
Управо та цака из старих кувара објашњава зашто је ово јело некада било златни стандард сваке радничке мензе, а не пука нужда.
Увријежено мишљење да је овај војнички пасуљ био цијењен само зато што је јефтин заправо је велика заблуда.
Кувари некадашње војске имали су строго прописане грамаже, нормативе и вријеме кувања, због чега је крајњи резултат увијек био неупоредиво гушћи и укуснији од оног што данас најчешће спремамо код куће.
Било да се користи тетовац, градиштанац или обичан бијели пасуљ, тајна је у томе да свако зрно на крају кувања мора остати потпуно цијело, а не раскувано у кашу.
Рачуница је проста и провјерљива у сваком маркету у Србији.
Пола килограма сувог пасуља кошта између 1,30 и 1,50 евра, двије веће главице црног лука око 40 динара, једна шаргарепа 15, кашика брашна и кашичица алеве паприке практично ништа.
Маст или уље већ имате. Меса нема, и у томе је поента.
Супротно ономе што се данас пише по кулинарским групама на друштвеним мрежама, препознатљива густина и богат укус не долазе од сланине ни од сувих ребара.
Све зависи од црног лука који мора да се динста двоструко дуже него што већина мисли да је потребно.
Ситно исјецкан лук ставља се у хладну маст на најслабију температуру. Ту остаје пуних двадесет минута, све док потпуно не омекша и постане стакласт, али никако браон.
Тек након тога се додају брашно и алева паприка, и то обавезно ван вреле рингле. Мљевена паприка може да прегори за свега неколико секунди, а у том случају цијели лонац поприма горак укус који се ничим не може поправити.
Пасуљ прелијте хладном водом увече, а ујутру је проспите јер то спречава надимање. Сипајте око два и по литра свјеже воде, додајте шаргарепу на колутове и ловор, па кувајте на тихој ватри сат времена без јаког кључања да зрна не попуцају.

Пред крај кувања сипајте припремљену запршку, лагано промијешајте варјачом и оставите још двадесетак минута на тихој ватри да се јело згусне. Солите искључиво на самом крају, јер со у старту спречава зрно да омекша.
По порцији излази између 65 и 75 динара, зависно од цијене пасуља у вашој продавници. За исти новац у пекари добијате једно пециво и пола кафе.
Разлика у ситости је драстична, један дубоки тањир војничког пасуља држи вас пет сати без размишљања о фрижидеру.
Најчешћа је додавање хладне воде у току кувања. Зрно се „уплаши“, споља попуца, а изнутра остане сирово. Ако морате да долијете, нека вода буде врела.
Друга грешка је мијешање кашиком одоздо, чиме се гњече зрна и чорба постаје кашаста умјесто густа. Мијешајте само кружним покретима по површини.
Оригинални рецепт из ЈНА кухиње био је постан три дана у недјељи. Сланина или кобасица су додатак, не основа, и мијењају јело из војничког у сељачки пасуљ.
Тетовац држи зрно цијело и даје густу чорбу. Градиштанац је мекши, брже се кува, али се лакше распада ако прекувате.
Надима зато што не баците воду од потапања. Промијените воду послије 12 сати и додајте ловор, то је трик из касарне који стварно ради.
Коју ви грешку најчешће правите када кувате пасуљ, и да ли бацате прву воду или је чувате „због витамина“?, преноси Крстарица.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.