Фото: Илустрација
У фиоци вам стоје три ствари јефтиније од 300 динара, а једну од њих годинама не узмете у руке кад правите купус. Савршена купус салата пада на алату за сјечење, не пада на сирћету ни на купусу. Нож који није бријачки оставља комаде од пола центиметра, а ситно ренде из њих за пет минута извуче сву воду.
Дебео комад купуса не упија прелив него га само носи на себи, па је први залогај кисео, а трећи потпуно безукусан. Ренде ради обрнуту штету: кида влакна по дужини, па купус пусти своју воду док још мијешате. Савршена купус салата пада на рендету и тупом ножу, а оно што послије стоји у чинији није салата, то је млака чорба са листовима.
Ту је и најчешћа грешка у кухињи, сјечење на дебелој дасци која клепеће. Главица се клати, потез иде укосо и у истој чинији добијете траке три различите дебљине. Ресторана хрскавост је питање једнаке дебљине, а не питање скупог ножа.
Узмите обичну љуштилицу за кромпир, ону широку са равним сјечивом. Преполовите главицу кроз коријен, изрежите тврдо срце и прислоните равну страну на даску. Вуците љуштилицу дуж пресјека, ка себи, кратким и брзим потезима. Траке испадају танке скоро до прозирности и све исте, јер сјечиво има фиксни отвор који ваша рука никад не може поновити.
Без притиска. Кад притиснете, љуштилица загризе предебело и заглави се, па се враћате на старо. Пола главице средње величине завршите за неких два минута, без иједног ударца ножем о даску и без буке која буди пола стана.
Ово је дио који одлучује све остало. Со, уље и сирће иду пет минута прије него што салата изађе на сто, а не док се шницле још похују. Со одмах извлачи воду, киселина разграђује танке нити, па вам се труд са љуштилицом распадне у чинији док чекате да сви сједну.
Кафанска цака је пола кашичице шећера растворена директно у сирћету, па тек онда преко купуса. Шећер скида горчину јесењих сорти и зато салата у кафани има укус који код куће не успијевате да погодите. Мијешајте кашиком одоздо ка горе, три до четири пута, док се прелив не ухвати за сваку траку.
Исти дресинг умије да превари и кад га сипате прерано из најбоље намјере, јер мислите да ће се укус боље спојити ако салата одстоји. Код дебљих комада то донекле ради, код овако танких трака нема шта да се спаја, укус је већ свуда. Све преко тих пет минута иде на штету хрскавости, ни на шта друго.
Зато се у кафани салата и доноси задња, послије свега осталог са шпорета. Купус тада има један једини посао, да шкрипи под зубима, и ту га нико не оптерећује чекањем. Код куће је обрнуто, салата се најчешће прави прва јер је најлакша, и онда пола сата стоји крај судопере. Све што је љуштилица добила, тај пола сата мирно врати назад.
Свијетлозелени рани купус има најњежнији лист и најбрже упија прелив, док су збијене јесење главице тврђе и траже мало више сирћета. Бирајте главицу која је тешка за своју величину и која шкрипи под прстима.
Неисјечен купус стоји у фрижидеру недјељама, исјечен без прелива издржи два дана у затвореној посуди. Зачињен не издржи ни два сата, па направите онолико колико ће се појести за тим столом. Гњечење је потпуно непотребно кад су траке овако танке, јер се тиме само убрзава испуштање воде.
Који алат ви користите за купус, љуштилицу, мандолину или и даље нож, и кад солите: одмах или пред сто?
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.