Топла или хладна кафа: Која боље прија стомаку?

Ако бирате између топле или хладне кафе, одговор зависи од једне ствари коју ријетко ко провјерава: како вам реагује стомак. Хладна кафа је њежнија за варење. Топла вас буди јаче и носи више антиоксиданаса. То је суштина.

Свијет годишње попије преко 400 милијарди шољица кафе. Иза сваке стоји мали ритуал: предах, разговор, пет минута само за себе. Једно истраживање је чак повезало кафу са осјећајем љубазности и бољег расположења у друштву.

Ледени напитак се припрема са хладном водом и дужим потапањем. Тај поступак извлачи мање горких и надражујућих једињења. Зато хладна кафа дјелује блаже, посебно ако имате рефлукс или осјетљиво варење.

Ту долази изненађење. пХ топле и хладне кафе је скоро исти, креће се од око 4,85 до 5,13. Значи да разлика није у самој киселости течности, већ у врсти киселина и једињења која топла вода јаче ослобађа.

Топла кафа и антиоксиданси

Топла кафа носи више антиоксиданаса и тијело уз њу упија нешто више корисних једињења. То је њена главна предност. Ако пијете кафу због енергије и заштитних састојака, топла верзија ради боље. Врућа припрема извлачи више корисних биљних једињења него потапање у хладној води.

Слично показује и студија аутора Раоа и Фулера објављена у часопису „Scientific Reports“, истраживање о киселости и антиоксидансима у топлој и хладној кафи, гдје топла припрема биљежи већу антиоксидативну активност уз врло сличан пХ.

Шта све кафа садржи

Зрно није само кофеин. Садржи витамине Б групе, калијум, рибофлавин и око хиљаду различитих биљних једињења. Уз то, кафа је један од најјачих извора антиоксиданаса у свакодневној исхрани. Зато и мала шољица вриједи више него што изгледа.

За особе са рефлуксом или осјетљивим желуцем хладна кафа је обично бољи избор јер мање надражује. У осталим случајевима топла кафа доноси више антиоксиданаса, па је за здрав стомак практичнији избор.

Оно што мијења цијелу причу

Ево дијела који мијења цијелу причу. Бирали ви топлу или хладну кафу, додаци је могу претворити у десерт. Шећер, сирупи и шлаг бришу здраве стране и пуне кафу празним калоријама. Највећу штету не прави сама кафа, већ оно што сипате у њу.

Зато држите мјеру. Три до четири шољице дневно су разумна граница за већину одраслих. Преко тога добијате нервозу, лошији сан и убрзан рад срца, а не више енергије.

Не нужно. Количина кофеина зависи од врсте зрна, мљевења и дужине потапања, а не од температуре напитка.

За већину здравих одраслих граница је око 3 до 4 шољице. Преко тога расту немир, несаница и убрзан пулс.

Код осјетљивих особа може појачати киселину и нелагоду. Тада помаже блажа хладна кафа или кафа уз мањи оброк.

А ви, пијете ли је врућу са шпорета или искључиво ледену, и да ли сте примијетили разлику на свом стомаку?

- Овај текст је информативног карактера и не представља медицински савјет. За све здравствене одлуке консултујте свог љекара.,преноси Крстарица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.