Све користи од мирисног рузмарина

Рузмарин је грмолика зимзелена биљка игличастих листова и крхких свијетлоплавих цвјетова. Његови листови интензивног мириса и укуса вијековима се користе као зачин, за ароматизовање поврћа и месних јела.

Назив ове добро познате биљке долази од латинске ријечи рос (роса) и маринус (море), те самим тиме оправдава чињеницу да му за раст посебно погодује влага коју доноси морски повјетарац. Осим на Медитерану, с којег потиче, рузмарин се узгаја и у Енглеској, Мексику и САД.

Како бринути о рузмарину?

Постоје двије врсте рузмарина, оне које расту као усправни грм и оне које стварају земљани покривач.

Врста росемарy оффициналис она је коју најчешће срећемо у баштама, посађену у лонцима и теглицама на балконима и прозорима, пише тпортал.

У прољеће рузмарин има плаве, ружичасте, бијеле или љубичасте цвјетове, а с обзиром да је ријеч о биљци топлог поднебља, већина врсти тражи велику количину сунца. С друге стране, у зимским мјесецима успјешно подноси ниску температуру и мраз, уколико га одлучите оставити напољу.

Рузмарин је једна од оних биљака коју је потребно редовно и уравнотежено залијевати. Током љета, за вријеме врућина, препоручено је залијевање једном до два пута дневно. Исто тако, важно је припазити да не претјерате, јер у том случају може да дође до труљења коријена и пропадања биљке - већи је поборник добро исушеног тла уз умјерену влагу.

Прву седмицу или двије када га посадите, потребно му је више воде како би се добро укоријенио у тло. Након тога, ако је рузмарин посађен на отвореном, киша ће одрадити своје. Отпоран је на сушу, па ће преживјети и ако га не залијевате дуго времена.

Рузмарину омогућите добро дренирано тло, јер не воли тла која се не исушују добро.

Како бисте уживали у расту рузмарина на правилан и успјешан начин, потребно је да поведете бригу о његовом орезивању, и да истовремено пазите на појаву болести и штеточина које га нападају, као и да га заштитите од корова.

Рано прољеће идеално је вријеме за орезивање рузмарина, а цвјета два пута годишње, у априлу и септембру.

Љековита биљка

Рузмарин штити од бактерија у храни, посебно у љетњим мјесецима, захваљујући антимикробном дјеловању, и сузбија ширење патогених микроорганизма. Зову га и природном замјеном за аспирин, јер смирује нервни систем и јача пробаву. Калорије вас не морају бринути, а богат је витаминима и минералима. У отприлике 100 грама рузмарина налази се 14,4 г дијеталних влакана. Обилује манганом, калцијумом, гвожђем, бакром и магнезијумом, а од витамина Ц, А, те фолном и пантенонском киселином.

Листићи рузмарина и етерична уља могу се користити код, на примјер, дисајних тегоба, односно капи уља с водом за инхалацију. Користи се и код лакших дијагноза болести јетре и проблема у лучењу жучи. Научници су, такође, открили како мирисање уља из биљака и трава може да помогне да побољшамо памћење, а тестови на Универзитету у Њукаслу показали су да је рузмарин одличан примјер.

Рузмарин спада у тврде зачине, а његови тврди листови скидају се с гранчице и користе у јелима која се дуже кувају. Обично се користи с печеним месом, а изврсно се слаже и с печеним кромпирима. Неизоставан је дио фокаче, фине италијанске погаче с маслиновим уљем, а користи и се и у сосевима с црвеним месом, те с рибом на граделе.

Осим тога рузмарин ће укусом оплеменити и разне домаће намазе. Тако ћете добити здрав оброк за доручак и вечеру, баш попут намаза од пасуља, готовог за десет минута, преноси Н1.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.