Поједите 3 листа чуваркуће чим устанете: Зато се овај народни лијек вијековима преноси

Одмах треба разјаснити једну ствар: три листа чуваркуће нису лијек и ниједан озбиљан извор је не описује на тај начин. Ипак, разлог због којег се овај обичај одржао вијековима је занимљив, а крије се у ономе што садржи сам лист.

Готово свака стара кућа у Србији имала је на прозору саксију са дебелим, меснатим розетама, а често је ова биљка расла и на самом крову, између цријепова. Тако је и добила име, јер се вјеровало да кућу чува од грома. Иста биљка се данас најчешће помиње у вези с једном јутарњом навиком, а они који је годинама узгајају куну се да због тога саксија никада не напушта њихов прозор.

Шта се заправо крије у листу чуваркуће

Чуваркућа, латински Семпервивум тецторум, припада сукулентима. Лист је пун бистрог, слузавог сока, налик оном из алое вере, и управо је тај сок разлог свему. Садржи танине, слузаве материје, органске киселине и једињења из групе полифенола, која се у биљном свијету повезују са антиоксидативним дјеловањем.

Киселкаст и опор укус помало подсјећа на незрелу јабуку и не прија свакоме. Зато се, према традицији, три листа чуваркуће поједу брзо, на празан стомак, чим се устане, прије кафе и доручка. Неки их жваћу, други само исисају сок, а остатак баце.

Како се чуваркућа код нас одувијек користила

Најдуже и највише користила се споља. Преломљен лист стављао се на убод инсекта, опекотину од сунца или жуљ, јер слузави сок хлади кожу и ублажава пецкање. Код нас је најпознатија употреба неколико капи сока у уху када боли, мада је управо ту потребно највише опреза, о чему ће бити ријечи у наставку.

Употреба на уста је новијег датума и рјеђа. Уз листове чуваркуће обично се везују приче о бољем варењу, мирнијем стомаку и лакшем почетку дана. То су искуства која се преносе, а не научни докази.

Шта истраживања потврђују, а шта је само прича

Овдје границу треба јасно повући. Лабораторијска испитивања екстраката ове биљке показују антиоксидативно и благо антимикробно дјеловање, што се и очекује од биљке богате полифенолима и танинима. Ријеч је о испитивањима у епрувети, а не на људима.

Клиничких студија на људима практично нема. Ниједно истраживање не показује да јутарња навика са чуваркућом снижава холестерол, крвни притисак или шећер у крви. Ко тврди супротно, продаје причу, а не научне податке. Биљка се и даље сматра средством традиционалне употребе, а не терапијом.

Коме чуваркућа може да направи проблем

Труднице и дојиље не би требало да је узимају орално, једноставно зато што нема података о безбједности. Исто важи и за малу дјецу. Ако узимате терапију за притисак, лијекове за разрјеђивање крви или лијекове за штитну жлијезду, прије него што уведете било шта ново, посавјетујте се са љекаром и никако не мијењајте прописану терапију.

Сок се не смије капати у ухо ако постоји сумња на пробушену бубну опну. Код неких људи јављају се пецкање или црвенило коже, па је паметно прво испробати малу количину на ограниченом дијелу подлактице. Ако бол у уху прати повишена температура, гнојни исцједак, нагло слабљење слуха или бол који вас буди из сна, то више није ситуација за кућни савјет, већ за љекарски преглед истог дана.

Зашто чуваркућа никада није нестала из српских кућа

Опстала је јер не захтијева готово ништа. Заливање једном у двије седмице, мало земље и сунца, а изданке које поклоните комшиници у пластичној чаши сама пушта. Биљка која се дијели, а не купује, остаје у кућама дуже од сваке моде.

Права вриједност овог обичаја управо је у томе: не у обећању, већ у традицији која се преноси из руке у руку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.