Питали су баку на чему пече тако добре палачинке: Њен одговор шокирао све

Код добрих палачинки није пресудан само рецепт за смесу. На коначан резултат утичу и температура тигања, његова површина, али и једна ситница којој током печења често не придајемо много пажње масноћа којом га подмазујемо.

Палачинке су једно од оних јела за које готово свака породица има свој рецепт. Неко користи само млијеко, неко део млека замијени минералном водом, док други додају више јаја, мало шећера или неколико капи рума.

Ипак, чак и када се користи готово иста смеса, резултат не мора да буде исти. Некоме палачинке испадну танке и мекане, другоме дебље, док се некима упорно лијепе за тигањ.Разлог често није у самој смеси, већ у начину печења.

Када палачинка лако клизи по тигању, има равномерно златну површину и благо запечене ивице, многи ће претпоставити да је тајна у маслацу или неколико капи уља. Међутим, постоји још један начин који су некада много чешће користиле наше баке, а данас је помало заборављен.

Баке нису користиле ни уље ни маслац
Један од старих трикова за печење палачинки јесте свињска маст.То, међутим, не значи да палачинке треба пржити у великој количини масти. Управо супротно. Тајна је у томе да се добро загријан тигањ премаже веома танким слојем, практично тек толико да цијела површина буде благо замашћена.

Једно од рјешења је пречишћени маслац, односно ги, који боље подноси више температуре.

Ни уље није лоше рјешење

Неутрално биљно уље и даље је сасвим практичан и добар избор за палачинке. Једноставно се користи, добро подноси температуру, а готово свако га већ има у кухињи.

Због тога свињска маст није никакав једини „исправан“ начин печења палачинки.

Ријеч је, пре свега, о старом куварском трику који данас користимо много ређе него раније, а који може да промени текстуру и начин на који се палачинка запече.

За многе је то уједно и укус који подсјећа на кухиње наших бака.

Добра масноћа ипак није довољна
Без обзира на то да ли користите маст, уље или маслац, добар резултат зависи и од смесе.

Она би требало да буде довољно течна да се брзо разлије по тигању и формира танак слој, али истовремено добро сједињена и без већих грудвица.

Важно је и да тигањ буде довољно загрејан пре него што се сипа прва палачинка.

Добро је оставити и смесу да мало одстоји прије печења. Током тог времена брашно упија течност, састојци се боље повезују, па палачинке могу да буду уједначеније и еластичније.

А ако прва палачинка не испадне савршено, нема разлога за бригу. Управо она често служи као својеврстан тест показује да ли је тигањ довољно загријан и да ли је потребно додати још мало течности или брашна у смјесу.

Ако код куће имате свињску маст, можете и сами да направите једноставан експеримент. Неколико палачинки испеците на начин на који их иначе припремате, а неколико у тигању који сте претходно само веома танко премазали машћу.

Можда се управо у том готово заборављеном куварском трику крије дио разлога због којег палачинке наших бака многима и данас остају стандард са којим пореде све остале, пише Метрополитен.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.