Најпотцијењеније намирнице српске кухиње – право су злато за здравље

Најпотцијењеније намирнице у српској кухињи су неправедно запостављене док купујемо скупе увозне пакете са етикетом „суперхрана“. То је право благо које вам чучи у шпајзу, на пијаци и у бабиним теглама. Пет домаћих намирница враћа се у великом стилу. А и храњивост по динару им је боља од било чега што стиже из увоза.

Зашто су заборављене домаће намирнице поново у центру пажње

Традиција није никад случајна. Наши стари су јели оно што је тијело заиста хранило кроз дуге зиме. Те исте намирнице данас нутриционисти гледају као природне изворе протеина и влакана. Не треба вам егзотично воће са другог континента да бисте појели пун оброк храњивих састојака.

Пасуљ: домаћи протеин

Пасуљ је прва у низу заборављених намирница српске кухиње коју вриједи вратити на сто. У једној шољи куваног зрна има бјеланчевина, влакана и гвожђа колико је потребно за пола дневног уноса. А сити сте сатима.

Бјеланчевине биљног поријекла без масноће
Влакна која хране добре бактерије у цријевима
Гвожђе против малаксалости и блиједила
Фолна киселина, посебно битна женама

Кисели купус: српски пробиотик

Кисели купус је „жива“ намирница. Млијечно-киселинске бактерије настале током ферментације раде исто што и скупи пробиотици из апотеке. Цријевна флора се смирује, надутост попушта, а имунитет јача кад температура падне. Према истраживању објављеном у часопису „Фоодс“, ферментисани купус садржи корисне бактерије и биоактивна једињења која могу повољно дјеловати на варење.

Важно: купујте непастеризован купус са пијаце, јер топлота уништава бактерије.

Да ли је кисели купус заиста пробиотик?
Да. Сиров, непастеризован кисели купус садржи живе бактерије млијечне киселине које дјелују као природни пробиотик и помажу раду цријева и имунитету.

Урда и млади сир: лако сварљив протеин

Урда је једна од најпотцијењенијих намирница српске трпезе. Прави се од сурутке која остаје послије сира, па је протеин лакше сварљив него код тврдих сирева. Идеална је за дјецу, старије и све са осјетљивим стомаком. Мање масти, више бјеланчевина по залогају.

Орах: домаћи омега-3 који чува срце и мозак

Бадеми и индијски орах су преплавили полице, а домаћи орах остаје у сјени. Грешка. Орах има велику количину омега-3 масних киселина биљног типа, плус магнезијум и селен. Шака ораха дневно храни срце, мозак и живце. Не претјерујте: калорије се брзо скупљају.

Сува шљива: гвожђе и влакна

Међу заборављеним намирницама српске кухиње, сува шљива је можда и најбоља. У њој се крије много влакана, гвожђа и калијума. Помаже редовној столици природним путем, без таблета и чајева. Три до пет комада дневно је сасвим довољно.

Домаће намирнице умјесто скупе увозне суперхране

Ових пет домаћих намирница замјењује цијеле полице „суперхране“ из увоза. Пасуљ ради посао квиноје. Кисели купус замјењује комбучу. Урда стоји уз скир. Орах покрива чиа сјеменке. Сува шљива ради оно што и гоји бобице.

Пробајте седам дана да сваки дан убаците бар једну од ових намирница. Разлику ћете осјетити прије него што прође седмица.

Колико пасуља смије да се једе седмично?
Два до три оброка пасуља седмично дају довољно бјеланчевина и влакана, без ризика од надутости код просјечно здраве особе.

Да ли је орах бољи од бадема?
Орах има више омега-3 масних киселина од бадема, али бадеми носе више витамина Е. Најбоље је смјењивати их.

Како сачувати живе бактерије у киселом купусу?
Једите га сировог или додајте на крају кувања. Температура изнад 40 степени уништава корисне бактерије ферментације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.