Колико шећера дневно је безбједно? Стручњаци дали јасан одговор

Шећери су важни као директан извор енергије за наш мозак и мишиће и имају своје мјесто у здравој исхрани.

Међутим, количина и врста хране из које их конзумирамо су кључни.

Због све веће доступности хране и пића богатих шећером, њихова потрошња је посљедњих деценија порасла изнад онога што би многи од нас сматрали здравим. Прекомјерни унос шећера повезан је са гојазношћу, дијабетесом типа 2 и другим здравственим проблемима. Зато се све чешће поставља питање: колико шећера заправо треба да конзумирамо дневно?

Гдје се шећер крије у нашој исхрани?
Шећер се налази у многим намирницама, често на мјестима гдје га не очекујемо. Најчешћи извори су:

воће и воћни сокови
газирана и заслађена пића
мед, џемови и мармеладе
кечап и готови сосови
индустријски припремљена јела
десерти, колачи и слаткиши
Важно је разумјети да се шећер не налази само у слаткишима, већ и у свакодневним „сланим“ производима.

Колико шећера стручњаци препоручују дневно?
Препорука Свјетска здравствена организација (СЗО)

Свјетска здравствена организација препоручује да слободни шећери чине мање од 10% дневног енергетског уноса, а за додатне здравствене користи чак и мање од 5%.

За одраслу особу то значи:

до 50 г шећера дневно (10%)
идеално око 25 г шећера дневно (5%)
То је отприлике:

6–12 кашичица шећера
једна чаша газираног пића већ може достићи дневни максимум
Препоруке Европска агенција за безбједност хране (ЕФСА)

Европска агенција за безбједност хране наглашава да унос додатих и слободних шећера треба да буде што је могуће мањи као дио уравнотежене исхране, без јасно дефинисане „безбједне горње границе“.

Додати, слободни и природно присутни шећери – постоји ли разлика?
Иако се шећери често дијеле на природне, додате и слободне, они су хемијски у суштини исти. Међутим, храна која природно садржи шећере – као што су житарице, махунарке, воће и поврће – обично садржи и влакна и друге хранљиве материје, па је самим тим здравија од хране која садржи углавном слободне или додате шећере.

Висок унос слободних и додатих шећера повезан је са повећаним ризиком од многих болести које се могу спријечити, док шећери из исхране богате интегралним житарицама, воћем и поврћем не представљају такав ризик.

Шећер наспрам здравља
Прекомјерни унос шећера повезан је са:

прекомјерном тјелесном тежином
гојазношћу код дјеце и одраслих
повећаним ризиком од метаболичких болести
Зато већина стручних смјерница препоручује ограничавање уноса шећера, посебно из заслађених пића и индустријских производа.

Како смањити унос шећера у свакодневној исхрани?
Неколико једноставних корака може значајно смањити унос шећера:

замијените газирана пића водом или незаслађеним чајем
читајте декларације и етикете производа
бирајте природне изворе слаткоће (воће)
избјегавајте „скривени шећер“ у готовим јелима
смањите количину шећера у кафи и чају
Шећер није нужно „непријатељ“ у исхрани, али оно што је кључно јесте његова количина. Свјесним избором и бољим разумијевањем извора шећера могуће је значајно побољшати квалитет исхране и очувати дугорочно здравље.