Фото: Агенције
Тренутак у којем се супа соли може знатно утицати на њен коначни укус. Иако многи чекају крај кувања како би провјерили колико је соли потребно, кувари препоручују другачији приступ – сољење у неколико фаза, почевши од самог почетка припреме.
Такав начин зачињавања омогућава да со постепено продре у састојке, због чега супа добија пунији и уравнотеженији укус, пише „Serious Eats“.
Како би провјерила колико вријеме додавања соли утиче на укус, ауторка текста тестирала је двије врсте супа: бистру супу од пилетине и риже те густу крем супу од броколија.
Сваку је припремила на два начина. У првој верзији со је додавала постепено, током различитих фаза кувања, док је другу посолила тек на крају, користећи једнаку укупну количину соли.
Разлике између двије методе биле су примјетне. Супе које су сољене од почетка имале су пунији укус, а сви састојци дјеловали су боље повезано.
У супи од пилетине и риже темељац је имао израженији укус, пилетина је имала интензивнију месну арому, а рижа није била само неутралан додатак.
Сличан резултат постигнут је и с крем супом од броколија. Поврће је имало заокруженији укус, а супа је била уравнотеженија и није остављала утисак претјеране сланости.
С друге стране, супе посољене тек на крају дјеловале су мање складно. У бистрој супи сланост се највише осјећала у течности, док су пилетина и рижа остале слабије зачињене.
У крем супи со је била израженија, а укус броколија горчи и мање уравнотежен.
Разлог се крије у начину на који се со распоређује у храни. Када се отопи у течности, она се не распоређује аутоматски и равномјерно кроз све састојке. За продирање у унутрашњост меса, поврћа и других намирница потребно је вријеме.
Тај процес назива се дифузија. Со се у облику јона постепено креће кроз структуру хране, а топлота убрзава њено продирање. Ако се додаје на почетку кувања, састојци имају више времена да је упију док омекшавају и кувају се.
Код риже је важно и то што упија течност током кувања. Ако се кува у већ зачињеном темељцу, укус соли распоређује се кроз рижу, умјесто да се накнадно задржава углавном на површини.
Поврће током кувања омекшава, а његове ћелијске структуре се мијењају, што такође омогућава боље продирање зачина.
Ако се со дода тек пред крај, супа може бити довољно слана, али поједини састојци неће имати једнако изражен укус. Због тога се може догодити да течност дјелује преслано, док су месо или поврће и даље бљутави.
На перцепцију сланости утиче и масноћа. У кремастим супама она може промијенити начин на који се укуси осјећају у устима, па се понекад чини да је потребно додати још соли. Међутим, претјерано додавање на самом крају може додатно нарушити равнотежу укуса.
Препорука је да се со додаје постепено, пратећи промјене које се догађају током припреме.
Поврће попут лука и мркве може се лагано посолити већ током динстања. Након додавања воде или темељца супа се може поново умјерено зачинити, а укус треба провјеравати и током кувања.
Важно је притом узети у обзир да се супа мијења док се кува. Састојци отпуштају своје укусе, омекшавају и упијају течност, док дио воде испарава.
Због тога се сланост може постепено појачавати, посебно код супа које се дуго кувају.
Најбоље је зато почети с мањом количином соли и по потреби је додавати. Пред крај кувања супу треба поново пробати и прилагодити зачине.
Завршно сољење и даље има своју улогу, али не би требало да буде једини тренутак у којем се супа зачињава.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.