Да ли je пиво тајни еликсир здравља

У последње вријеме медији све чешће преносе изненађујуће тврдње о здравственим бенефитима алкохола, посебно пива. Најновији извјештај Би-Би-Сија покренуо је талас оптимизма међу љубитељима овог пића, сугеришући да пиво можда има и позитивне ефекте на здравље.

Међутим, када се загребе испод површине, поставља се кључно питање: да ли наука заиста подржава ове тврдње или је у питању још један примјер сензационализма?

Према новом извјештају који преноси британска медијска корпорација, пиво би могло имати „изненађујуће здравствене користи”, али шта, заправо, стоји у новој студији на којој је заснован овај извјештај?

Студија, објављена у часопису Journal of Agricultural and Food Chemistry, имала је за циљ да процијени садржај витамина Б6 у безалкохолним и пивима. Витамин Б6 је есенцијални хранљиви састојак са важним улогама у тијелу, али постоје проблеми са начином на који су ови налази формулисани.

Бројке су технички тачне, али обмањујуће у контексту. Рећи да пиво обезбјеђује 15 одсто вашег дневног уноса витамина Б6 звучи импресивно, али игнорише ширу слику исхране. Већина људи нема мањак витамина Б6. А иста количина, или више, може се лако добити и стандардном здравом исхраном.

Бројне намирнице, као што су кромпир, леблебије, обогаћене житарице, месо и поврће, обезбјеђују витамин Б6 без потребе за алкохолом.

Рад истраживача такође повезује витамин Б6 са важним неуролошким функцијама, али не пружа доказе да конзумација пива значајно побољшава здравље мозга, објавила је Клои Кејси, предавач исхране и понашања са Универзитета у Борнмуту, на порталу Science Alert.

Тачни су наводи да је витамин Б6 укључен у стварање хемикалија у мозгу серотонина и допамина и потврђује да пиво садржи мјерљиве количине Б6. Међутим, тумачење да пиво због тога „подстиче мозак” је проблематично, пише она.

Студија даље не мјери исходе здравља мозга било које врсте, ни когницију, расположење или неуролошке ефекте, тако да такви закључци нису поткријепљени подацима. Унос Б6 из пива је скроман, а ова нарација превиђа добро утврђене штете повезане са конзумирањем алкохола.

Студија такође не истиче адекватно мане алкохола, укључујући ризике за јетру, мозак и повећану учесталост обољевања од рака.

Као признање ових штетних фактора, Свјетска здравствена организација наводи да не постоји безбједан ниво конзумирања алкохола.

Иако се ово признаје у раду, истицање малог садржаја витамина без правилног одмјеравања у односу на ове ризике је обмањујуће. Када се брендови пића ослањају на овакве студије како би представили своје производе као добре за вас, они стављају маркетинг испред јавног здравља. У најгорем случају, подстичу људе да пију више.

Француски парадокс

Ово није први пут да су наративи о здравственим користима алкохола нашли пут до медија. Идеја да је чаша црног вина дневно добра за срце један је од најтрајнијих примјера.

Иако ова тврдња има неке научне коријене, сада се о њој жестоко расправља.

Вјеровање у великој мјери потиче од такозваног „француског парадокса”, насталог након запажања да људи у Француској имају релативно ниске стопе срчаних обољења упркос исхрани богатој засићеним мастима и редовној конзумацији алкохола.

Посебно се сугерише да црвено вино нуди неке здравствене користи јер садржи природна једињења названа полифеноли, посебно ресвератрол, која могу да дјелују као антиоксиданси и да помогну у заштити ћелија тијела.

Касније студије, међутим, изазвале су озбиљну забринутост у вези са овим тврдњама. Истраживачи су истакли да су други фактори, попут исхране људи, њихове активности и приступа здравственој заштити, могли да утичу на резултате.

Такође је дошло до ширег преиспитивања ефеката алкохола, са све већим доказима да он може да повећа ризик, посебно од одређених врста рака.

Минимални нутритивни доприноси

Узета заједно, ова питања помажу у објашњењу обрасца познатог као „ефекат здравог корисника”, пише даље Science Alert. На први поглед, подаци посматрања сугеришу да умјерена конзумација алкохола може да буде заштитна.

Неке студије показују ниже стопе срчаних обољења међу умјереним конзументима алкохолних пића у поређењу са онима који не пију. Међутим, подаци посматрања могу да покажу само корелације, а не узрок и посљедицу.

У стварности, умјерени конзументи се често разликују од оних који не пију. У просјеку је већа вјероватноћа да се здравије хране, да су физички активнији, имућнији и да чешће посјећују љекара.

Сваки од ових фактора независно смањује ризик од срчаних обољења и можданог удара. Када се они не узму у потпуности у обзир, сам алкохол може погрешно да изгледа као заштитни фактор. Када се, међутим, узме у обзир шири скуп доказа, посебно истраживања која повезују алкохол са раком, болестима јетре и проблемима менталног здравља, већина прегледа закључује да су све потенцијалне користи мале и да их ризици вјероватно надмашују.

Нутритивни доприноси пива и вина постоје, али су минимални и мало је вјероватно да ће се претворити у значајна побољшања здравља.

Полифеноли, антиоксиданси, витамини и минерали могу безбједније и поузданије да се добију из воћа, поврћа, интегралних житарица, махунарки, маслиновог уља и других намирница, без ризика повезаних са алкохолом.

Шта пиво све има у себи

Пиво садржи одређене хранљиве састојке, али у релативно малим количинама и не може се сматрати значајним извором нутријената у исхрани.

Најважнији витамини који се налазе у пиву су из групе Б витамина, прије свега витамин Б6, као и Б2, Б3 и фолна киселина.

Ови витамини потичу углавном из јечма и квасца који се користе у процесу производње пива, а учествују у различитим метаболичким функцијама у организму, укључујући рад нервног система и стварање енергије.

Поред витамина, пиво садржи и одређене минерале као што су калијум, магнезијум и фосфор, као и мање количине гвожђа и цинка. Ипак, количине ових минерала су мале у поређењу са храном попут поврћа, махунарки и интегралних житарица.

У пиву се налазе и полифеноли, односно антиоксидативна једињења која потичу из хмеља и јечма. Ова једињења су позната по томе што се налазе и у воћу, поврћу и чају, али у пиву их има у знатно мањим концентрацијама.

Такође, пиво садржи угљене хидрате који потичу из слада, односно из неферментисаних шећера, што доприноси његовој калоријској вриједности.

Иако пиво има ове хранљиве компоненте, важно је нагласити да су њихове количине релативно скромне и да се сви ови нутријенти могу добити у много већим и здравијим количинама из уобичајене, разноврсне исхране без алкохола.

Безалкохолно пиво је генерално бољи избор од алкохолног пива, али се и даље сматра више уживањем него напитком са здравственим бенефитима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.