Да ли је лубеница заиста толико здрава? Ево ко с њом не би требало да претјерује

Лубеница је многима омиљено љетње освежење јер хидрира, освјежава и има мало калорија. Ипак, иако доноси бројне нутритивне користи, стручњаци упозоравају да није чудотворна намирница и да неки људи ипак треба да буду опрезни са њеном количином.

Ништа не призива љето као велики комад хладне, сочне лубенице. Ако се једе на плажи, угођај је још бољи. Ово пругасто зелено воће људи једу хиљадама година, а осим по слатком укусу и хрскавој текстури, познато је и по томе што изузетно добро хидрира организам.

Као и целер и краставац, лубеница се често описује као намирница која је готово „вода која се једе“. И то није далеко од истине.

Лубеница се састоји од око 92 одсто воде, па може бити укусан начин за повећање уноса течности, посебно током врелих љетњих дана.

– Лубеница се састоји од око 92 одсто воде, па може бити користан и укусан начин за бољу хидратацију – каже нутриционисткиња Лили Саутер, специјализована за здравље на радном мјесту.

Ипак, она додаје да не треба претјеривати са тврдњама

– Не постоје чврсти докази који показују да је лубеница боља од воде – истиче она.

Једна шоља исјечене лубенице, односно око 152 грама или приближно једна кришка, има око 46 калорија и око девет грама шећера. Због тога може бити добар избор када се појави жеља за нечим слатким.

Њено црвено месо богато је ликопеном, антиоксидансом који јој даје препознатљиву боју, а који се повезује са смањењем упалних процеса и бољим здрављем срца.

Ипак, као и код многих намирница које прате велики здравствени митови, важно је разликовати оно што наука потврђује од онога што звучи превише добро да би било истинито.

Шта заиста може ликопен?

Једна шоља исјечене лубенице садржи око 12 грама угљених хидрата, готово нимало масти и соли, те приближно седам до 11 милиграма ликопена.

Ликопен је природни пигмент који лубеници даје препознатљиву црвену боју, а налази се и у парадајзу и ружичастом грејпфруту. Дјелује као антиоксиданс, што значи да помаже у неутралисању нестабилних молекула познатих као слободни радикали.

Слободни радикали природно настају у организму, али њихов ниво може бити повећан због пушења, загађења ваздуха и излагања УВ зрачењу. У превеликим количинама могу оштетити ћелије и повезују се са старењем и бројним хроничним болестима.

– Свјежа лубеница има већу концентрацију ликопена него свјежи парадајз – каже Саутер.

Она, међутим, додаје да организам обично лакше апсорбује ликопен из прерађених производа од парадајза, попут конзервираног парадајза и пиреа, него из свјеже лубенице или сировог парадајза.

Нека истраживања повезала су већи унос ликопена са нижим ризиком од рака простате. Ипак, резултати нису потпуно уједначени и не доказују да ликопен сам по себи спречава болест.

– Ликопен је одговоран за црвени пигмент лубенице и има снажно антиоксидативно дјеловање. Истраживало се може ли смањити ризик од одређених врста рака, укључујући рак простате, али резултати још нису коначни – каже нутриционисткиња.

Другим ријечима, лубеница може бити дио исхране која подржава здравље, али није чудотворна заштита од болести.

Може ли помоћи крвном притиску?

Лубеница садржи и Л-цитрулин, аминокиселину коју тијело користи за производњу азотног оксида. Он помаже опуштању и ширењу крвних судова, чиме подржава циркулацију и може имати улогу у регулисању крвног притиска.

Ипак, и овдје постоји важно упозорење.

Већина досадашњих истраживања бавила се додацима Л-цитрулина, који садрже много већу количину ове аминокиселине него што се може унијети једењем лубенице.

Нека истраживања показала су да је унос између пет и 30 милиграма ликопена дневно повезан са благим побољшањима фактора ризика за кардиоваскуларне болести, посебно крвног притиска.

Ипак, већина тих података односи се на парадајз и додатке ликопена, па не доказује да ће исти ефекат имати и само једење лубенице.

Боље кришка него сок

Мала студија Државног универзитета у Луизијани истраживала је може ли сок од лубенице заштитити функцију крвних судова током привременог повећања шећера у крви.

У истраживању је учествовало 18 здравих младих одраслих особа које су двије седмице свакодневно пиле сок од лубенице.

Резултати су показали да је сок могао ублажити дио привременог пада функције крвних судова изазваног повишеним шећером у крви и утицати на неке показатеље варијабилности срчаног ритма.

Ипак, студија је била мала и потребна су додатна истраживања.

Лубеница садржи и витамин А, важан за имунитет, кожу и вид, затим витамин Ц, који доприноси заштити ћелија и природној одбрани организма, као и калијум, минерал значајан за рад мишића и равнотежу течности.

Када треба бирати између кришке и чаше сока, предност се даје цијелој лубеници.

– Цијела лубеница је бољи избор јер више засити, задржава влакна и једе се дуже него сок од лубенице – објашњава Саутер.

Цијеђењем воћа губи се дио влакана, а природни шећери постају слободни шећери чији унос треба ограничити.

Ко треба да буде опрезан?

За већину људи лубеница је сигурна намирница и мало је вјероватно да ће изазвати озбиљне проблеме.

Ипак, веома велике количине могу појачати дејство неких лијекова за снижавање крвног притиска, нитрата, лијекова за еректилну дисфункцију или диуретика који задржавају калијум.

То код неких особа може довести до прениског притиска или, код оних који користе лијекове попут спиронолактона, до повећаног нивоа калијума у крви.

– Иако лубеница може бити дио исхране прилагођене особама са дијабетесом, она ипак садржи шећер, па је величина порције важна – каже Саутер.

Слично важи и за особе са синдромом иритабилног цријева. Лубеница садржи фруктозу, па они којима погоршава симптоме треба да обрате пажњу на количину.

Особе које су алергичне на лубеницу требало би да је избјегавају.

А мршављење?

Нека истраживања указују да замјена мање хранљивих грицкалица лубеницом може помоћи осјећају ситости и контроли тјелесне тежине.

У једној мањој студији из 2019. године учествовале су 33 особе са прекомјерном тјелесном тежином или гојазношћу. Током четири седмице учесници су свакодневно јели двије шоље лубенице, а у другом периоду исту количину калорија у облику немасних кекса.

Након лубенице осјећали су мању глад и већу ситост. Забележена су и мала смањења тјелесне масе, индекса тјелесне масе и систолног крвног притиска.

Ипак, студија је била мала и не доказује да лубеница директно узрокује мршављење. Корист је дјелимично могла настати зато што је замијенила калоричнију и мање заситну ужину.

Како је уклопити у исхрану?

Најједноставнији начин је и даље најбољи.

Добро охлађена, исјечена на кришке, лубеница је идеалан љетњи међуоброк.

Ипак, може бити и изненађујуће добра у сланим комбинацијама. Одлично се слаже са фетом, свјежом наном и маслиновим уљем, а популарна је и у комбинацији са халуми сиром или шкампима са роштиља.

Такве комбинације посебно добро функционишу љети јер спајају слаткоћу, сланост и свјежину.

Управо због тога лубеница не мора остати само десерт након ручка, већ може постати главна звијезда лаганог љетњег оброка.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.