Како се калио турбо-фолк

„Све је кренуло прије сад већ три године", наводи у разговору за Б92 аутор изложбе Бојан Криштофић. „Моје колеге са Архитектонског факултета организирале су студентски фестивал и звали су ме да одржим предавање на коју год тему желим. Изабрао сам дизајн омота плоча турбо-фолк и новокомпоноване популарне глазбе, јер ми се у том тренутку тема чинила занимљивом."

Послије предавања уследио је и есеј, оригинално објављен у загребачком „Зарезу", а убрзо потом Криштофић је почео детаљније да истражује феномен турбо-фолка, у почетку као хоби који је касније прерастао у озбиљније теоријско проучавање.

„Наишао сам на неколико примјера литературе о турбо-фолку, што у регији, што у иноземству. На примјер, неки Британци су се прилично детаљно бавили темом глазбе на Балкану током рата и политичким порукама које она носи", додаје он.

Изложба „(Ест)етика национализма - Дизајн за турбо-фолк" представљена је публици овог прољећа у Загребу, приказујући у два сегмента развој турбо-фолка од најранијих дана новокомпоноване музике до данас. Уз историјски преглед развоја новокомпоноване музике и турбо фолка од средине прошлог вијека, од тренутака када су у бившој СФРЈ почеле да се производе плоче, посјетиоци изложбе могу да виде и конкретне експонате који свједоче о томе како се калио турбо-фолк.

Аутор наводи да се из изложених експоната јасно види како турбо-фолк није оригинални производ деведесетих, већ да се у значајној мјери наслања на његове претходнике из друге половине двадесетог вијека.

„Моје мишљење је, а ту тезу могу поткријепити и сазнањима до којих су дошли теоретичари који су то истраживали, да су готово сви аутохтони елементи који су тијеком ратног раздобља трансформирали у турбо-фолк, постојали и прије", сматра Криштофић. „Само када је започет процес транзиције, када су којекакви поп културни утицаји са запада снажније продрли у регију, тада се догодио меланж у којем има и новокомпонованог фолка, и денс глазбе и хип хопа… Све то у једном тренутку власти искоришћавају за комуникацију одређених политичких порука, које су се захватиле све процесе производње музичких дјела."

Како објашњава он, реперотар визуелних елемената који доминирају омотима албума турбо-фолк извођача није се битно промјенио у одноу на албуме пјевача новокомпоноване музике.

„Увијек је у средишту презентације неког извођача његова основна фотографија из које ишчитавамо друге културне кодове, од одијевања, позе, става", примећује Криштофић. „Ту су затим одувијек били неки декоративни елементи, углавном геометријски, који су очито преузели из социјалистичке умјетности која је код нас била пожељна умјетност."

Долазак дигиталне технологије и нових алата и трендова није значајно промјенио омоте албума, додаје он.

„У недостатку свијести о томе шта се ради и за кога се ради, сви ти елементи су ерудирали. Тако да ми и даље имамо фотографију на албуму и декоративне елементе, али је занимљиво хронолошки посматрати како се употреба тих декоративних елемената мијењала. Рецимо, од неке мјере децентног у предратном период, до тоталног хаоса у ратном раздобљу."

Од Цеце до Северине

Као архетипски примјер на којем се уочавају све битније одлике онога што настоји показати овом изложбомо, Криштовић издваја пјевачицу Светлану Цецу Ражнатовић.

„Она је прошла трансформацију од невиног цуретка крајем осамдесетих, док је пјевала безазлене пјесмице, до вамп мафијашице из касних деведесетих", објашњава он. „Како се мијењао њен имиџ мијењала се и њена глазба и цјелокупна презентација. То је примјер на којем се најочитије види цијели тај процес."

Изузеци су присутни и у овом случају. Криштофић тако наводи Рокере с Мораву и Рамба Амадеуса у својој раној фази, за које каже да су то „извођачи који су у старту имали одмак од тог жанра и нису дио тог истог естрадног сустава, већ су произашли из неке друге супкултуре."

„У новије вријеме један очити одмак од тог архетипа је Јелена Карлеуша, која користи све те елементе присутне код Цеце и других сличних извођачица, али их користи са одређеним иронијским одмаком, на мало свјеснији начин. Проматрајући њен рад, имаш дојам да она иако продаје себе као производ, паралелно се и спрда сама са собом. С друге стране имаш и извођаче попут Дина Мерлина, који се видно не трпају у турбо-фолк, иако се могу убројити у тај феномен ако се користи његова шира дефиниција. Такви извођачи су једном тренутку своју презентацију почели свјесно и софистицирано осмишљавати. На задњих пар албума Дина Мерлина омоте је радио сарајевски студио Трио Фабрика. Омот за албум 'Бурек' садржи илустрацију која је пуна референце на локалну поп културу, конзумеризам, па чак и поп панк, што је за неке друге овдашње извођаче незамисливо."

Иако се можда чини да је турбо-фолк аутентичан српски производ, у питању је супкултура која је захватила цио регион, па ни Хрватска није изузетак. Криштофић каже да се и експонати који дочаравају хрватску сцену такође налазе на изложби.

„У Хрватској турбо-фолка има напретак, само што се зове другачије", тврди он. „Глазба која је била промовирана деведесетих и која је са свих страна била подржавана, чак и од стране елитних државних институција, био је тај 'цро-данце'. Ако се успоређује паралелно са турбо-фолком, он носи све његове битније карактеристике, само у нешто умивенијој варијанти, што је по мени опћенито карактеристично за хрватску поп културу у односу на српску."

Криштофић објашњава да је суштински риеч о истој музици, „ескапистичном поп производу који је, до неке мјере свјесно до неке несвјесно, направљен у сврху лаког заборава у ратним и послератним временима, јефтине забаве народа и симулације лагодног живота док се око нас догађало то што се догађало". Као типичан примјер наводи Северину, за коју тврди да је врло лако поредити њено месу на сцени и у друштву са оним које у Србији заузима Цеца.

Плоче које су изложене посјетиоцима Криштофић је скупљао по бувљацима и „secon hand " продавницама, гдjе их је налази по ниским ценама. Дио материјала проналазио је на интернету, „по којекаквим блоговима и форумима", а дио колекције добио је од пријатеља из Београда.

„Циљ ми је да пројекат проширимо што више. Мислим да није потребно да га ја приватизирам или да се само ја бавим тиме, већ ид а се укључи и већи број људи који ће причу моћи да обогате својим знањима. Још увијек није успостављена било каква повијест турбо-фолка, па и ова изложба може користити у ту сврху."

Изложба „(Ест)етика национализма - Дизајн за турбо-фолк" биће постављена у Mikser House -у у Београду (Карађорђева 46), од 27. августа до 3. септембра, након чега ће поставка бити представљена и у главном граду Македоније.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.