Имплантат у мозгу, лијек за тугу?

гс
Foto: Илустрација

Персонализовани имплантат у мозгу ублажио је симптоме тешке депресије код једне жене, омогућивши јој да поново види љепоту свијета.

"Као да се мој поглед у свет променио", рекла је Сара, волонтерка истраживања која је тражила да се идентификује само по имену. Рад, који је објављен у часопису Натуре Медицине, приближава истраживаче разумијевању начина откривања и промјене активности мозга на ултрапрецизне начине.

"Уређај је био по мери; направљен је специјално за Сарин мозак. Детаљи новог система можда неćе деловати као третман за многе друге људе", каже Алик Виџ, психијатар и неуроинжењер са Универзитета Минесота у Минеаполису.

Ипак, истраживање је "заиста значајан посао", каже он, јер указује на начин да се проучи како се мождана активност погоршава у депресији.

Истраживачи са Калифорнијског универзитета у Сан Франциску уградили су привремене танке жичане електроде у Сарин мозак. Ова 36-годишња жена годинама је патила од тешке депресије.

Електроде су омогућиле истраживачима да прате мождану активност која одговара симптомима Сарине депресије – образац који би истраживачи могли да користе као биомаркер, путоказ за надолазеће невоље.

У Сарином случају појавио се посебан знак: брзи мождани талас који се у њеној амигдали зове гама талас, мождана структура за коју је познато да је укључена у емоције.

Хирурзи су затим у јуну прошле године уградили трајнији уређај у Сарин мозак. Научници су програмирали уређај да детектује када су гама сигнали високи у Сариној амигдали, и реагују малим ударцем на њен ВЦ/ВС.

То се дешавало око 300 пута дневно. Стимулација је направљена тако да Сара није осијетила ништа, али је рекла да се осијетила мало енергичнијом.

Истраживачки рад описује Сарина побољшања како је технологија радила у њеној глави током два мјесеца; није јасно колико дуго би побољшања могла да трају, иако је до сада имплантирани уређај у њеном мозгу дуже од годину дана.

"Како је време пролазило, све је постајало лакше", рекла је Сара.

Ипак, "резултати – који додају различите начине за откривање и промјену проблематичне мождане активности – садрже вриједне информације о томе како депресија обузима мозак и како стимулација мозга то може промени", каже Маиберг, чије је истраживање помогло у изградњи и усавршавању поља дубоке стимулације мозга за поремеćаје расположења.

"Оно што сви желимо да знамо је – како ово функционише?"

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана