Васкршње дружење чланова Завичајног клуба "Извор" у До
Глас Српске
Васкршње дружење чланова Завичајног клуба "Извор" у До
Када је на сцену изашао гуслар Ненад Чађо, настао је урнебес, јер, Чађо пјева "историју" не само завичаја, већ и српских простора
ДОБОЈ - "Полетјело јато голубова од Зенице па до Подлугова"... "Сарајевско поље и планина, ту остаде моја ђедовина"... "Подлугови, Илијаш и Бреза, ту се моја родила принцеза"...
Овако су својевремено у свом завичају на светковинама и окупљањима пјевали становници сарајевско - зеничког региона. Са много весеља, из срца и душе. Тако се прије неколико вечери запјевало и у Добоју, на васкршњем дружењу чланова Завичајног клуба "Извор". Пјевали су некадашњи житељи мјеста од Сарајева до Зенице, који су већ десетак и више година становници Добоја.
Пјесму су повели чланови мушке пјевачке изворне групе Милорад и Ненад Чађо, Илија Караћ, Стојан Голубовић, Драгиша Бодирога, Милан Јовановић, Боро Бандука, а онда су се нота прихватили и остали. Слушали су се, богме, и женски гласови. Када су се огласиле Роса Јовановић, Рајка Караћ, Боранка Видовић, Јелица Дачић и Милкица Караћ "Дођи лоло ливадом и ладом, досада си долазио крадом"... "Запјевајмо јаранице гласно, нек' се знаде из Зенице да смо"... сви гости овог дружења су их у глас пратили.
Када је на сцену изашао гуслар Ненад Чађо, настао је урнебес. Јер, Чађо пјева "историју" не само завичаја, већ и српских простора.
- У Швајцарској сам 36 година, а сваки пут дођем у Добој на оваква окупљања. Супруга ми је из ових крајева, из Бушлетића, са Требаве. Добој је диван и може се рећи чист град, има у њему доста добрих људи. A они ме често инспиришу да свирам гусле. То је љубав и према поезији и према завичају - казује Чађо.
Посебну пажњу привукле су Драгана Дачић и Горан Шувира који су на дружење дошли у народној ношњи.
- Нас двоје смо некад живјели у Зеници, сада смо овдје, а ношња је са Романије. Носимо је на нашим дружењима, на фештама сличним овој, када се сакупи народ добре воље и расположења - причају њих двоје.
Све је на слављу одисало пријатном, интимном атмосфером, с осјећајем да слављеници нису у Добоју, већ негдје у Илијашу, Високом, Сарајеву, Зеници...
- То нама и јесте циљ. Његујемо прије свега наше изворне, народне и гусларске пјесме, културу и дух народа српског. Зато смо лани и основали Завичајни клуб "Извор", у коме су Срби који су некада живјели на простору сарајевско-зеничког региона. Процјењујемо да у Добоју живи око хиљаду становника са тог простора, од који је 300 чланова нашег клуба - истакао је предсједник Управног одбора "Извора" Стојан Голубовић.
За предсједника Скупштине овог клуба Симу Радића, Добој је најљепши српски град.
- Не осјећам се као избјеглица, већ као Добојлија. Задовољни смо што смо у граду у коме ће већина нас остати довијека. Aли, не желимо да заборавимо своје обичаје. Зато се дружимо. Имамо једно гесло, заклетву - за дружење је мало потребно. Што ћеш појести, понеси, што ћеш пити донеси - казао је Радић.
С. ПУХAЛО
ГОСТИ ИЗ БИЈЕЉИНЕ
- Дружење у Добоју је радост и велики догађај, јер се срећемо са многом родбином и пријатељима са којима се нисмо видјели од почетка несрећног рата. Надам се да ће се наше дружење наставити и у Бијељини гдје ћемо отворити изложбу народних рукотворина и блага Драгише Бодироге из Добоја - казала је предсједник Управног одбора Српског расељеничког удружења "Стари завичај" из Бијељине Недељко Крављача, који је са пријатељима био гост дружења у Добоју.
