Е, баш му и треба!

Рaдовaти се туђој несрећи упућује нa мaњaк сaмопоуздaњa

СВAКОМ се некад десило да, кад види да се нешто лоше десило неком несимпатичном, помисли: “Е, па и заслужио је”, и то је нормално. Проблем настаје онда када такве мисли имате стално, ако сте константно злобни. Рецимо, главни штребер/штреберка, који/а никоме не допушта да препише на писменом, чак вас и тужака ако баците поглед на папир, па вас још и пријави професору, а он се обрецне на њу/њега да не досађује. И вама баш буде драго због тога - стално се прави да је покупио/ла сву памет свијета, мисли да га/је сви професори обожавају, баш супер што види да баш и није тако, чак и професори мисле да је смор. Јипи! Послије такве мисли, обично дође грижа савјести (или би бар требало да дође, забрињавајуће је ако се то не деси) и питате се да ли је у реду да будете тако злобни, да се радујете томе што је неком лоше. Одговор на то питање је да, свакако, не треба уживати у томе што се некоме нешто ружно десило, али није ни необично ни ненормално ако тако реагујете - понекад. Међутим, уколико стално уживате у таквим дешавањима, ако се практично храните туђом несрећом, то већ уопште није у реду. Кад вам је драго због нечијег неуспјеха или тога што му се нешто ружно десило, то је сигнал да ви тој особи, заправо, због нечега завидите; и то је знак да вам недостаје самопоуздања. A кад неког видите уништеног, осјећате да сте ви изнад, па вам буде лијепо. Од тога сте макар бољи. Сад, свакоме понекад падне самопоуздање, па је и оваква реакција нормална - али ако се стално радујете туђој несрећи, то значи да је ваше сопствено самопоуздање на нули, као и да никада стварно не покушавате да радите на себи па да имате разлога да се осјетите сигурно у себе, већ тај осјећај сигурности тражите у туђој несрећи. Особа која је сигурна у себе нема разлога да се радује туђој несрећи - њој је жао кад се некоме нешто ружно деси, не жао у смислу сажаљења и посматрања с висине, већ жао што и другима није добро као њој. Особе сигурне у себе туђи успјех ни на који начин не угрожава. Кад се деси оваква ситуација, није лоше запитати се шта је то због чега завидите тој особи, као и шта бисте могли да учините да се осјетите боље, шта је то лијепо и добро што ви умијете и због чега нема разлога да јој завидите. Не брините, сигурно постоји бар нешто - свако умије бар нешто, макар то дјеловало и ситно. A ако се често осјећате злобно, заиста би требало озбиљно да порадите на себи и на свом самопоуздању - да се потрудите да у нечему и ви успијете, па да немате разлога да вам буде драго због туђег неуспјеха. Тако ћете се и сами осјећати много боље, и тај осјећај доброг трајаће много дуже него радост због туђег неуспјеха.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.