Шта се заиста догодило са летjелицом Скијапарели?
Према најновијим подацима које је објавила Европска свемирска агенција (ЕСА), слијетање летјелице Скијапарели на површину Марса се није одвијало према плану, а телеметрија је показала да постоје индикације да је падобран одбачен прерано.
Ракете које је требало да се активирају непосредно прије слетања су такође функционисале прекратко.
ЕСА још увијек није закључила да се летјелица срушила, али, расположење није позитивно. Експерти настављају да анализирају податке и покушавају да "дозову" летјелицу у нади да је нетакнута слетјела на површину Црвене планете. Осим тога, Американци ће користити један од својих Марсових сателита како би покушали да анализирају зону слијетања летјелице и евентуално открију ЕСА-ин лендер. Међутим, шансе да сателит открије Скијапарели су мале, јер је сонда премала.
Научници тренутно раде на великој количини података које је летјелица Скијапарели послала на орбитер Траце Гас, који ју је испустио на Марс. Ови подаци показују да је било све у реду када је лендер ушао у атмосферу. Његов топлотни штит је обавио добар посао, а падобран се отворио како би успорио слијетање. Међутим, у завршној фази слетања забиљежено је неочекивано понашање.
"Још увијек не можемо да установимо по којој логици је летјелица одлучила да одбаци падобран. Међутим, он је дефинитивно одбачен прерано у односу на наша очекивања", изјавио је за ББЦ Андреа Акомазо, шеф операција за ЕСА-ине планетарне мисије.
Не само да је падобран одбачен прерано, него су и тетроракете биле активне само три или четири секунде у односу на планираних 30 секунди. Летјелица је потом слала сигнал још 19 секунди након гашења ракета, а губитак сигнала је забиљежен 50 секунди прије него што је требало да буде на површини Марса.
Многи научници у контроли мисије сматрају да је летјелица пала на површину при великој брзини, односно да је била у слободном паду километар или два изнад површине.
Међутим, званично, ЕСА-ини експерти кажу да у овој фази не могу да тврде шта се заиста догодило док се не реконструише профил брзине. Када то буде обављено, подаци ће се упоредити са познатим догађајима и предвиђеним висинама. Тада ће бити дефинитивно познато да ли је летјелица пала на површину при брзини која је довела до катастрофе, односно уништења.
За слијетање на Марс је потребна одређена брзина како би се избјегао ризик од пада и уништења летјелице. Ако је летјелица заиста уништена, то ће бити тежак ударац за ЕСА-у, која је 2003. године доживјела неуспјех с лендером Бигл-2, такође на Марсу.
Међутим, овај пројекат доноси искуство потребно за слијетање ровера на Марс, које је планирано за 2021. годину. Буџет још није осигуран, а недостаје још 300 милиона евра. Ако је летјелица заиста уништена, званичницима ЕСА-е ће бити тешко да објасне зашто је пројекат и вриједан додатног улагања.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
