Планета је девастирана, али то је тек почетак
Рекордне врућине, све учесталије метеоролошке катастрофе, отапање ледењака раст нивоа мора докази су разорног дјеловања човјека на планету који се множе, звоне на узбуну и траже хитну акцију против климатских поремећаја.
У мање од годину дана четири научна извјештаја Уједињених нација о стању планете одјекнула су попут грома и пробудила грађане цијелог свијета створивши алармантан притисак на учеснике конференције о клими COP25, која у понедјељак почиње у Мадриду.
Рекордне врућине
Протекле четири године биле су најтоплије од почетка мјерења. Јул 2019. био је најтоплији мјесец у историји мјерења те ће се ова година вјероватно придружити и постати пета најтоплија, а можда чак и попети на друго или треће мјесто најтоплијих, наводи Америчка океанографска и атмосферска агенција (НОАА).
Али то је тек почетак. Планета је топлија за отприлике један Целзијусов степен у односу на прединдустријско доба.
Међутим, ако температура настави да расте садашњим ритмом, због емисија гасова с учинком стакленика, праг од 1,5 степени, зацртан Париским споразумом, био би постигнут између 2030. и 2052. године, кажу УН-ови стручњаци за климу.
Чак и ако државе буду поштовале преузете обавезе о смањењу емисија стакленичких гасова биће то мање од +3 степена Целзијусова до краја вијека. А колико је то разорно илуструје податак да сваких пола Целзијусовог степена више повећава интензитет и/или учесталост метеоролошких катастрофа као што су топлотни талас, олује, суше или поплаве.
Осим тога, научници који проучавају нове климатске моделе који ће служити као основа за нови извјештај Међувладиног панела о климатским промјенама (ИПЦЦ) у 2021. говоре да ће загријавања бити још израженије него што се раније предвиђало. Најгори сценарио било би загријавање од +7 степени Целзијусових у 2100. години у односу на претходни најгори сценарио с порастом +4,8°C.
Катастрофе све учесталије
У Европи страшне врућине више нису изузетак, Сибиром и Аустралијом харају ужасни пожари, циклон "Идаи" погађа Мозамбик, а Венеција се суочава са све катастрофалнијим плимним таласима.
Иако је неку специфичну катастрофу тешко приписати климатским поремећајима, њихова садашња учесталост, односно екстремност, потврђује научна предвиђања. А научници предвиђају да ће будућност бити још мрачнија.
Уз раст температуре од +1,5°C, епизоде јаких киша биће све учесталије, све јаче и/или обилније, каже ИПЦЦ. Очекује се и све већа учесталост и све јачи интензитет суша.
Надаље, загријавање планете за чак и додатних пола степена изазвало би "јасне" негативне посљедице. На примјер, буде ли испоштован минимални циљ Париског споразума глобалног раста температуре за највише +2°C, циклони, урагани или тајфуни постаће снажнији и циклони ће харати у категоријама 4 и 5.
Превисоке емисије ЦО2
Према УН-овом извјештају објављеном ове седмице, емисије CO2 просјечно су расле за 1,5 одсто на годину у посљедњих десет година и нема никаквих наговјештаја успоравања, а заправо би се загријавање требало успоравати за 7,6 одсто на годину од 2020. до 2030. ако се свијет нада испоштовати границу од +1,5°C.
Крајем 2018. године главни стакленички гасови премашили су нове рекордне концентрације у атмосфери, а посебно CО2, с 407,8 ppm.
Посљедњи пут када је Земљина атмосфера имала такав постотак CО2 "било је прије три до пет милиона година: температура је тада била два до три ступња виша него данас, а ниво мора био је за 10 до 20 метара виши од садашњег", наводи Свјетска метеоролошка организација.
Лед се топи, расте ниво мора
ИПЦЦ каже да је ниво мора нарастао за 15 cm у 20. вијеку. Тај се ритам убрзава и ниво океана наставиће да расте стољећима и пријетити ниским насељима на обалама, гдје ће до 2050. године живјети више од милијарде људи.
Чак и ако свијет успије снажно смањити емисије стакленичких гасова, раст океана могао би износити између 30 и 60 cm до 2010, односно од 60 до 110 cm ако емисије наставе да расту.
Разлог тог раста углавном је топљење ледењака. Двије ледене калоте на Антарктику и Гренланду губиле су просјечно 430 милијарди тона сваке године од 2006, а ледена кора Арктика смањује се такође и бројни планински ледењаци могли би нестати.
Угрожено милион врста
Човјек није одговоран само за климу. Његова експлоатација природних извора досегнула је досад невиђен ниво, понајприје због прехране броја становника планете који расте, а истовремено природа се урушава брже него икада прије.
Пољопривредне праксе, експлоатација шума, загађење... Стручњаци за биоразноликост при УН-у (ИПБЕС), кажу да је уништено 75 одсто копнене околине, односно 66 одсто морског. Посљедица је да би могло нестати милион животињских и биљних врста, а многе од њих током сљедећих десетљећа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
