Научници згрожени открићем: "Метан цури у Земљину атмосферу, то је забрињавајуће"

Г.С.
Научници згрожени открићем: "Метан цури у Земљину атмосферу, то је забрињавајуће"

У подморју око јужног поларног континента на планети научници процијењују да се налази чак четвртина свих подземних количина метана на свијету.

Метан је гас који чак 84 пута снажније загријава атмосферу него ЦО2. Одраније се знало да навелико почиње да цури с отапањем пермафроста у Сибиру, али никад на поларном континенту. Због будућности живота на Земљи и човјечанства, научници су згрожени открићем.

У подморју око јужног поларног континента научници процијењују да се налази чак четвртина свих подземних количина метана на свијету. Објављено истраживање троје научника у часопису "Ројал сосајети" открива не само прво познато велико цурење метана на Антарктику, него и то тамо да годинама од почетка цурења око извора метана на морском дну нема бактерија које би тај метан прождирале и спријечавале његов одлазак у атмосферу.

"Тај недостатак конзумације метана (од бактерија) најважније је откриће. То није добра вијест. Микробима је требало више од пет година да се уопште тамо појаве, а чак и тад метан је наставио рапидно да цури с дна", коментарисао је за "Гардијан" Ендру Турбер са Универзитета државе Орегон који је радио на истраживању.

"Метански циклус је апсолутно разлог за то да се друштво забрине. Сматрам то неописиво забрињавајућим", додао је екстремно драматичан опис стања, преноси портал Зимо.

Цурење метана с морског дна у водама око Антарктике, наводи се у истраживању, рониоци су први пут уочили још 2011. године и то пуком случајношћу.

На исто мјесто у Росовом мору успијели су да се врате тек послије пет година како би мјесто цурења детаљно проучили. А потом је слиједио лабораторијски дио посла.

"Ту на ред долази и најдраматичнији дио открића. Цурење метана с дна мора, прво кроз морске воде према површини, а онда даље у атмосферу, дио је природних циклуса. Такви испади повремено се догађају и услијед бушења подморја у потрази за нафтом и плином, на примјер у Сјеверном мору, што понекад досеже размјере катастрофе", навели су.

Међутим, природна заштита у тим случајевима су кемосинтетске бактерије које енергију за свој живот црпе из молекула метана. Овдје се догодило то, наводе научници у свом опису истраживања, да је и пет година од открића око извора цурења пронађено да од свих микроорганизама, на оне који конзумирају метан, практично га једу, отпада само четири посто од свих популација микроба.

"Заједница микроба није се развила довољно да створи довољан филтер како би се спријечило цурење метана из седимента", стоји у резултатима истраживања.

Као разлози за то наводи се врло ниска температура мора и високе концентрације сулфата. Разлози за цурење метана највјероватније нису посљедице већ постојећег глобалног загревања. Колико год да је драматична вијест о новом великом цурењу метана као још једног великог убрзивача климатских промјена, битно је знати, наводе научници, да овај инцидент не спада у спиралу самогенеришућих климатских промјена.

Колико је метан опасан по природу, односно по климатске промјене, показују илустрације америчких ЕПА-е и ЕДФ-а. Према њиховим подацима, емисије стакленичких гасова, у еквивалентима CO, 2018. године биле су такве да се 81 посто односило на CO, чак 10 посто на метан, 7 посто на азотове оксиде и 3 посто на гасове на бази флуора.

"Метан у атмосфери не остаје тако дуго као CO, али у првих 20 година атмосферу загријава чак 84 пута снажније него CO. Метан долази у атмосферу из природних и умјетних извора, али се у свим случајевима, осим једног, односи на процесе око нафте, гаса и угљеника. Онај један случај односи се на сточарство, односно на пробавне плинове које испуштају животиње које човијек масовно узгаја у месној индустрији", додаје се у истраживању.

Прије неколико година 16 истраживања довело је до закључка да метан из човјековог свијета или онога што је човјек проузроковао, цури у атмосферу чак 60 посто горе него што се мислило.

Ријеч је о великој разлици по судбину свијета. Од Климатске конференције у Паризу постало је јасно да је праг избјегавања најгорих посљедица по човечанство и природу загријавање од 1,5 степена. Слиједећи праг је 2 степена.

Преко 2 степена, сматра се, климатске промјене широм свијета више се не би могле зауставити, бивале би све горе и довеле до вишеструко горих загријавања и катаклизме.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана