Катаклизма слиједи - питање је када тачно
ТОКИО- Посљедњи климатски модели до којих су дошли научници указују да би свијет у будућности могао погодити катаклизмички догађај који ће утицати на сва жива бића на свијету.
У студији коју је објавио Кухио Каихо, климатолог са јапанског универзитета "Тохоку", у часопису "Биогеосајенсис" проучавани су модели масовног изумирања у Земљиној историји.
Ријеч је о догађајима који су често слиједили након значајних климатских промјена - екстремног загријавања или екстремног хлађења, а које су обично подстакли удари астероида или вулканска активност.
Али, када је Каихо покушао да израчуна стабилност просјечне температуре Земљине површине и биоразноликост на њој - открио је неочекиван линеарни ефекат: што је већа промјена у температури, то је већа стопа изумирања.
У случају глобалног хлађења највише живих бића изумире ако температура падне за око седам степени.
С друге стране, у случају глобалног загријавања исти је сценарио ако се температура подигне за око девет степени.
Како истиче Каихо, то је пуно више од претходних процјена, које су сугерисале да би раст температуре од 5,2 степена Целзијуса могао да доведе до масовног помора морских животиња.
За поређење, према тренутним подацима, до краја овог вијека површинска температура могла би "порасти" за више од четири степена Целзијуса.
Каихо има и добре вијести - глобално загријавање какво је изазвало посљедњи помор не би се требало догодити бар до 2500. године.
Али, то не значи да човјечанство може безбрижно загријавати Земљу својим активностима.
Наиме, за разлику од посљедњег масовног изумирања, које се догодило прије отприлике 250 милииона година /када је изумрло око 95 одсто свих живих бића у том времену/, данашње загријавање одвија се у пуно краћем временском периоду.
Зато Каихо упозорава како би до изумирања могло доћи, јер се жива бића једноставно неће успјети довољно брзо прилагодити промјенама.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
