Како би могао да изгледа живот на Земљиним двојницима

Калтенегерова је објавила два рада ("UV Surface Habitability of the TRAPPIST-1 System", тренутно се прегледа за часопис "Montthly Notes of Royal Soceity " и "Biofluorescent Worlds: Biological fluorescence ad temporal biosignature for flare srat worlds ", који ће бити објављен у слиједећем "The Astriohysical Journal"). У оба рада она истражује живот под јаким ултраљубичастим зрачењем, какво највероватније влада на планетама Траппист-1 система.

"Проналазак више планета у Зони настањивости је важно откриће јер значи да можда постоји још више потенцијално настањивих планета него што смо раније мислили", каже Калтенегерова.

"Такође, проналазак оваквих планета дефинитивно повећава шансе да ћемо пронаћи нови живот. Штавише, Траппист-1 држи рекорд као систем са највише терестричких планета у настањивој зони. Наш систем има само двије – Земљу и Марс. Живот је дефинитивно могућ на овим свјетовима, али вјероватно изгледа потпуно другачије, јер на њима владају јаког ултраљубичастог зрачења на површини ових планета.

Колико добро или лоше би такво окружење било за живот? Наш рад тренутно испитује ‘Montthly Notes of Royal Soceity’ и испитује могућности живота у различитим сценаријима.

Ако је звијезда активна, као што показује њено рендгенско зрачење, онда је планетама потребан слој озона, како би заштитиле површину од ултраљубичастог зрачења, које би живот чинило немогућим. Ако планете око Траппист-1 немају слој озона, као што је то био случај са младом Земљом, живот би морао да се крије под тлом или у океанима, како би преживио и развије стратегије да се заштити од зрачења, попут биофлуоресценције.

Атмосферски знак присуства живота, попут метана, могао би да детектује свемирски телескоп Џејмс Веб, који ће бити лансиран 2018. или ЕЕЛТ (European Elementary Large Telescope), који ће бити активиран 2022.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.