Спорт неизоставни дио живота породице Декет (ФОТО)

БАЊАЛУКА - Да је фудбал "више од игре" видјело се у серији Здравка Шотре из 1976. године, али и у животу породице Декет, која је практично цијели живот у вези са "бубамаром".
Сваки дан почиње и завршава са фудбалом, а за све је то на неки начин крив Зоран, који је глава куће. Некадашњи фудбалер прњаворског Љубића, потом дуги низ година бањалучког Борца по окончању фудбалске каријере остао је у вези са најпопуларнијим спортом на планети, а љубав према њему пренио је и на 15-годишњег сина Матеја. Све то из прикрајка, али са пуно љубави и пажње прати Зоранова супруга и Матејева мајка Даријана, која је и сама некада била у спорту, играјући одбојку.
- Фудбал сам почео да тренирам, а и играм, у Љубићу, а затим наставио у Борцу. Баш у том периоду у акцији Фудбалског савеза Републике Српске и "Гласа Српске", по избору тренера и капитена, изабран сам за најбољег фудбалера Републике Српске за 2005. годину. Тај дио живота ми је остао посебно драг па зато ваљда и није чудно да сам послије завршетка каријере управо у Бањалуци засновао породицу, а за мјесто живљења одабрали смо овај прелијепи град. Кратко сам играо у Челику из Зенице, Омладинцу из Бањалуке, послије чега сам завршио професионалну играчку каријеру - нагласио је на Зоран Декет.
И по окончању каријере фудбала се није одрекао ни у једном моменту живота.
- Поред основног занимања менаџера за продају спортске опреме у познатој бањалучкој компанији, мој животни пут је увијек био у вези са фудбалом. Тако сам се окушао и у неким другим улогама и тек тада схватио шта је све потребно прије него што играч истрчи на терен. Био сам два мандата предсједник Љубића, већ осму годину сам први човјек Градског фудбалског савеза Прњавор и члан сам Управног одбора Подручног фудбалског савеза Градишка. Функција коју сада обављам и на коју сам изузетно поносан је потпредсједник ФС Српске - наставио је Зоран Декет.
Из свега наведеном одмах је јасно да није случајност што је његов син Матеј од момента када је проходао за омиљену играчку изабрао фудбалску бубамару.
- Тада у нашим животима наступа једна нова фаза, а Матеј је одлучио да наслиједи оца на зеленом терену. Често се "свађамо" када је ријеч о томе на кога Матеј фудбалски личи - на оца или стричеве, а онда се у све то у умијеша моја супруга Даријана и каже да највише заслуга за његов спортски развој има управо она. Заправо мислим да ту нико није утицао, то се једноставно наметнуло као "подразумијевано". Већ сам рекао да смо спортска породица, питање је било само коју ће Матеј лопту изабрати, фудбалску или одбојкашку. С обзиром на то да сви обожавамо фудбал, на срећу свих, избор је пао на фудбалску. И сматрамо да није погријешио. Већ са пет година Матеј је почео да тренира фудбал и од првог момента је то схватио прилично озбиљно. Када је он у питању, побједа је увијек императив, тако да смо прошли прилично изазован период његовог фудбалског сазријевања који још траје - рекао је старији Декет.
Матеј је прве фудбалске кораке направио у Школи фудбала Спорт тим.
- Осјећај за гол одредио му је позицију већ на првим тренинзима. У Борац је прешао 2020. године, одлично се снашао и могу да кажем да ужива. Од доласка на Градски стадион почиње да игра озбиљнију лигу, много тежу и захтјевнију. Жеља за доказивањем код њега стално расте, игра све боље и тако смо дошли до тога да је послије прве одигране сезоне за млађе пионире Борца и освојене титуле, био најбољи стријелац Омладинске квалитетне лиге ФС РС. Затим слиједи такмичење у Премијер лиги БиХ за пионире, гдје је са 40 постигнутих голова и 20 асистенција проглашен најбољим стријелцем лиге, а тренутно се са Борцем налази на лидерској позицији јесењег шампионата за кадете, без пораза, гдје је у 13 одиграних утакмица постигао 23 гола и уписао 10 асистенција. На недавној, 70. манифестацији "Гласа Српске" Избор 10 најбољих спортиста изабран је у акцији Министарства породице, омладине и спорта у 10 најперспективнијих спортиста Републике Српске - поносан је отац Зоран.
Каже да му је далеко лакше било да игра него да посматра сина на терену.
- Када је Матеј на терену то изазива мноштво емоција за које нисам знао да постоје када сам ја играо. Прво је ту осјећај поноса и среће, затим жеља да што боље одигра, страх да се не повриједи и још много тога што као родитељ осјећам док га гледам на терену. Пружам му максималну подршку иако знам и да викнем са трибина кад негдје гријеши. Знам да то није похвално, али је тако. Иначе смо његова мајка и ја на готово свакој утакмици и он зна да у нама има највећу подршку. Сматрам да је подршка дјетету од стране родитеља битна у сваком сегменту живота, па тако и у спорту. Слободно могу да кажем да смо за његово самопоуздање на терену заслужни управо ми као родитељи - наставио је Зоран Декет и додао да су услови за тренирање данас далеко бољи него када се он професионално бавио фудбалом.
Још једном је захвалио супрузи Даријани, која већ дуги низ година има разумијевања прво за његову, а сада и за каријеру њиховог сина.
- Даријана и ја смо заједно већ 18 година и могу само да кажем да је срећа што је била у спорту и разумије потребе једног спортисте. Без њене љубави, подршке и разумијевања сигуран сам да ни ја ни Матеј не бисмо били ни приближно успјешни, па чак је питање и да ли бисмо били у спорту. Врло је то захтјевно за породицу, велика су одрицања, много стресних ситуација, али то може да разумије само онај ко то истински воли и онда му ништа не пада тешко. Тако је и код нас. Ми фудбал живимо, нама је то начин живота. Пратимо све, од турнира у Борику, до утакмица Европског првенства, једноставно нас то испуњава - истакао је Зоран Декет.
Млади Матеј Декет је истакао да није сигуран ко је највише утицао на њега да се почне бавити фудбалом.
- То је био мој избор, тата и мама су ме само подржали у мојој жељи. Кажу да сам већ са годину и по дана био луд за лоптом. Имао сам срећу да одрастем поред стадиона Наприједа и нон-стоп сам одлазио тамо. Мислим да се ту родила моја љубав према фудбалу. Наравно, гледајући татине снимке и слике желио сам да будем као он, фудбалер - нагласио је Матеј.
Нагласио је да му је све теже усклађивати школске и фудбалске обавезе.
- До ове године није било толико тешко, али ово полугодиште је било најтеже. Имао сам доста изостанака због репрезентативних обавеза и једва сам надокнадио пропуштено. Сва срећа директорица моје школе и моји наставници имају велико разумијевање за моје спортске активности и подржавају ме. Овим путем бих желио да захвалим свима у Основној школи "Доситеј Обрадовић", чији сам, иначе, ученик - наставио је Матеј Декет.
Не жели да дугорочно размишља о фудбалској каријери.
- За сада су сви моји планови у вези са Борцем и репрезентацијом. Желим да наставим са добрим играма прије свега у клубу, а затим и у репрезентацији. Надам се да ће тако и бити, а за даље ћемо видјети. Имам тек 15 година и професионални уговор са Борцем, више сам него задовољан. Имам одличне тренере са којима радим и пуну подршку клуба, као и одличне саиграче без којих не бих био то што јесам. Наравно да ми је сан да заиграм у некој јакој европској лиги, коме није. Сада је на мени да што боље тренирам, усавршавам се и надам се да успјех неће изостати. Најважније је да ме мимоиђу повреде и послужи здравље, за остало ћемо лако - додао је Матеј.
Квинтет
Старији љубитељи фудбала и то са краја прошлог и почетка овог вијека сјећају се да је тада дрес прњаворског Љубића носило чак пет Декета - Далибор, Владимир, Љубиша, Горан и Зоран Декет.
- Горан и ја смо рођена браћа, а остали су браћа од стричева. Далибор није бранио за нас у сениорима, али често се дешавало да на терену будемо нас четворица заједно. Обично смо сви заједно били на турнирима у малом фудбалу - нагласио је Зоран Декет.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.