Романови задужили Србе за сва времена

Овим ријечима свештеник Српске православне цркве и старјешина храма Светог Василија Острошког у Бањалуци Миладин Митровић почео је разговор за наш лист поводом 103. годишњице страдања цара Николаја и чланова његове породице, које су бољшевици погубили 17. јула 1918. године у Ипатијевском дому у Јекатеринбургу.

Миладин Митровић добар дио свог школовања провео је у Русији и предсједник је Императорског палестинског православног друштва у Републици Српској. Истиче да је цар Николај с једне стране био изузетно спретан и окретан државник, а са друге скроман и благочестив вјерник који је у својој личности објединио дух православне вјере и богате руске традиције.

- Вијенац мучеништва који је примио да би избјегао братоубилачки рат свога народа, био је круна његовог искреног живота по Божијим заповијестима. Велики император Николај и његова супруга Александра, која је била Њемица из Дармштата и унука британске краљице Викторије, заиста су вриједни мученичког ореола. Редовно су посјећивали литургије, велику пажњу су придавали давању милостиње и без обзира на императорски положај, живјели су скромно и једноставно у складу са јеванђеоским учењем. Зато датум њиховог погубљења представља најтрагичнији дан у цјелокупној руској историји, за коју знамо колико је била тешка и мукотрпна - каже Митровић.

Он додаје да се чланови Императорског палестинског православног друштва труде да подигну свијест српског народа о важности и значају руске династије Романов и њихове огромне улоге у помоћи српском народу и Српској православној цркви.

- Поред огромне подршке током отоманске владавине и аустроугарске окупације, никада не смијемо заборавити да је царска Русија због Срба и Србије ушла у Први свјетски рат. Наш велики владика Николај Велимировић записао је да је цар Николај одлуку о уласку Русије у Први свјетски рат образложио сљедећим ријечима: “Када неко дира млађег брата, старији брат иде да га брани не обазирући се на посљедице. Срби су наша млађа браћа” - каже Митровић.

Према његовим ријечима, идеја да српски народ захвали руском изградњом храма појавила се послије завршетка Првог свјетског рата.

- Та идеја није реализована зато што је врло брзо дошао Други свјетски рат, а потом комунизам, који је, како у Русији, тако и овдје, систематски радио на томе да се минимизира православље, а посебно утицај, улога и значај императорских породица, у Русији Романових, а код нас Немањића. То је један од разлога зашто поштовање руске царске династије није било освијетљено на одговарајући начин. Али како је лијепо рекао наш владика Јефрем, да је изграђена тада, била би то црква у славу руског цара, а сада је у славу руског светог цара, јер су Романови канонизовани као мученици Руске православне цркве - каже Митровић.

Он објашњава да је цар Николај, након што су бољшевици извели државни удар, видио да може да дође до крвавог братоубилачког рата.

- Да не би дошло до тога, абдицирао је и овлашћења предао државној Думи, а бољшевици су убили њега, његову супругу и њихових петоро дјеце. Сахрањени су у Петропавловској цркви у Санкт Петербургу, преко пута музеја Ермитаж - каже Митровић.

Захвалност

Миладин Митровић каже да ће руско-српски храм у Бањалуци бити симбол искреног братског односа између руског и српског народа и израз наше захвалности за све добре ствари које је учинила и које чини Русија на заштити српског народа и православне вјере.

- Треба да будемо захвални Богу што је нашој генерацији припала прилика да покажемо ту захвалност - каже Митровић, додајући да је Императорско православно палестинско друштво основао отац цара Николаја, цар Александар Трећи, а да је највећи процват доживјело када је на његовом челу био Сергеј Александрович, рођени брат цара Николаја Другог.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.