Пшеница - зрно живота

Пшеница садржи све неопходне витамине, шећер, скроб и хормоне. Богата је калијумом, што чини наше мишице јачим, а јача и срчани мишић. Хром и литијум у зрнима, ријетки минерали позитивно дјелују на нервни систем и штите од стреса.

Веома је здрава и у виду клица, које се могу јести свјеже или их можете сами припремити, а од ње се најшешће прави хљеб. 

Хљеб

Од зрна пшенице меље се брашно од којег се прави хљеб који је главна врста хране већине људи у свијету. Хљеб се прави од брашна разних житарица, али је од пшеничног најчешћи. 

Посебно је здрав интегрални хљеб од цијелог зрна пшенице. Интегрални хљеб има више влакана, витамина и минерала од бијелог хљеба и обогаћен је јодом и фолном киселином.  Хљеб од цијелог зрна има ниски гликемијски индекс јер се сјеменке и житарице нешто дуже варе. Зато је ова врста хљеба добар избор за ручак, поготово ако једете сендвиче, јер ће дуже трајати осјећај ситости.

Пшеничне клице

Пшеничне клице, односно изданци ове биљке, чија старост достиже максимално двије недјеље, изузетно су храњиве и здраве. Један су од најстаријих и доказаних чувара здравља. 

Клице су богате ензимима, влакнима и протеинима који се брзо претварају у енергију, витаминима А, Ц, Е, К и Б групе, угљеним хидратима и бјеланчевинама. Осим тога, богате су калцијумом, магнезијумом, гвожђем, цинком и селеном, а не садрже холестерол. 

Пшеничне клице имају антиоксидантна својства, нормализују метаболизам, те побољшавају крв и метаболизам. 

Љуске зрна су богате влакнима и имају благотворно дјеловање на варење и стимулацију цријева. Редовно конзумирање проклијалих зрна пшенице може спријечити разне болести, помоћи у одржавању оптималне равнотеже цријевне микрофлоре и уклањању токсина из организма. Ако се дуже користе, могу помоћи побољшати вид и имати позитиван утицај на зубе, косу, нокте и кожу.

Добре су и за оне који желе смршавити. Такође регулишу, обнављају и стабилизују правилно функционисање виталних функција тијела.

Ипак, треба знати да су пшеничне клице прилично тешка храна за стомак, тако да их је најбоље јести ујутро. Људи са болестима гастроинтестиналног тракта прије употребе проклијале пшенице треба да консултују љекара.

Сами произведите пшеничне клице 

За производњу клица не треба много предуслова. Довољни су мало добре воље, стаклена тегла, газа и гумица за теглу. Опрана, пуна зрна треба потопити у чисту млаку воду, и то два прста зрна, три прста воде. 

Оставите да одстоје у тегли, зрна проциједите, а воду би требало попити јер је пуна минерала и витамина. Теглу прекријте газом и учврстите гумицом.

Док клице не нарасту 1,5 до два центиметра, испирајте их једном до два пута дневно хладном водом. Морају бити увијек влажне, али не мокре. Неколико сати прије употребе, клице ставите на сунце ради формирања хлорофила. 

Могу се неколико дана чувати у фрижидеру, затворене у пластичној посуди или тегли. Испирајте их сваког дана хладном водом. 

Могу се јести само зрна или стављати у јела и салате, а могу се и самљети.

Пшенична трава

Пшенична трава користи се дуго кроз историју. Она је идеална и комплетна храна јер је богата витаминима, минералима, липоидима, хормонима и хлорофилом. Хлорофил има разна љековита својства: чисти и обнавља ћелије, стерилише ране, пречишћава воду од флуорина и других отровних супстанци. 

Млада трава расте од седам до 10 дана када је богатија ензимима, минералима и витаминима који су потребни организму. Она се циједи посебним соковницима за хладно цијеђење са малим бројем обртаја и одмах пакује и замрзава како би се сачували сви драгоцјени састојци свјежег сока.

Како гајити пшеничну траву

Овај еликсир младости може се узгајати у било које годишње доба на собној температури и уз мало сунчеве свјетлости. У стаклену теглу треба ставити два прста пшенице, по могућности органске, а затим до врха сипати воду. 

Умјесто поклопца гумицом везати газу и теглу оставити на сунчаној страни 12 сати. Након тога, проциједити воду и пшеницу оставити на собној температури да клија. Неопходно је испирати зрна два-три пута дневно како би она добила неопходну влагу и започела процес клијања. Већ након десетак дана може се очекивати формирана пшенична трава спремна за соковник.

Сок од пшеничне траве

Сок од пшеничне траве дјелује против свраба, уклања бубуљице, лијечи обољења уста, десни, ждријела, синуса, као и органа за варење и дисање.

Огроман је извор хлорофила (70 одсто), ензима, минерала, витамина, аминокиселина. Хлорофил је биљна крв, која је по својој молекуларној грађи слична људској крви. Разлика је у томе што хлорофил садржи атомско језгро магнезијума, а хемоглобин атомско језгро гвожђа.

Хлорофил и бјеланчевине дају хемоглобин од којег се састоји 75 одсто наших ћелија. Здрава крв и крвна слика су у директној вези са зеленом биљном храном. Зелени сок од жита садржи велику количину ријетког витамина Б17, витамине  А, Ц, Е, К,Б и велику количину ензима и аминокиселина. 

Да би се ови састојци успјешно сачували, исцијеђени сок се мора што прије попити. Не смије се мијешати металном кашиком, ни да долази у додир са металом. Када направите сок, најбоље га је попити одмах, а ако вам остане, требате га попити најкасније сутрадан. Сок држите затворен у флаши и у фрижидеру да превише не оксидира.

Кувана пшеница

Кувана пшеница садржи многе витамине и минерале, а захваљујући селену веома је важна за здравље срца и крвних судова. Може се користити за лијечење разних болести, као што су проблеми са желуцем, хронични умор, проблеми са циркулацијом и кожна обољења. Благотворно дјелује на цријева и побољшава пробаву. 

Разна истраживања доказала су да се редовном употребом куване пшенице у исхрани смањује ризик од настанка дијабетеса типа 2, а такође регулише тежину и ефикасна је у уклањању масних наслага на стомаку.

Регулише ниво холестерола и триглицерида у крви и одржава оптималан крвни притисак, те спречава многе упале у организму.

Ипак, успркос бројним љековитим својствима, треба знати да кувана пшеница садржи глутен и они који су алергични на глутен требало би да је избјегавају.

Припрема куване пшенице

Прије кувања пшенице зрна треба опрати у неколико вода, потом ставити у посуду са водом и оставити да кључа око 15 минута. Након тога, треба поклопити посуду и склонити са пећи. Треба је умотати у вунену крпу и оставити да одстоји преко ноћи. Може се јести са шлагом, орасима, сувим грожђем, шећером у праху или медом, а могу се направити и различита јела са поврћем, соком од парадајза и зачинима.

Божићна пшеница

Божићна пшеница је један од најљепших празничних украса, а симболише плодну надолазећу годину, добре усјеве и нови живот.

Рођење Исуса Христа је празник који се прославља са породицом у дому, као и одласком на црквена богослужења. Обавезно се пали кандило и ломи се чесница. Али, на столу је увијек и један од великих симбола најрадоснијег хришћанског празника - божићна пшеница.

У многим изворима спомињу се два датума као погодна за сијање божићне пшенице - један је празник Светог Николе 19. децембра, а други дан Свете Варваре 17. децембра. Без обзира на то да ли се одлучите да посијете жито на један или други празник, важно је да до Божића жито буде бујно и зелено.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.