Потрес у Украјини изазвао цунами на Арктику и Пацифику

Готово да нема мјеста у свијету које не би могло постати нова глобална неуралгична тачка, јер након Украјине, како ствари стоје, не помажу више ни “бруфени”, нити било какви аналгетици. Ископавају се ратне сјекире, пријети и немилице наоружава. Цјелокупно човјечанство захватило је једно свеопште лудило, које прати интересни обрачун три највеће свјетске силе - Кине, Америке и Русије. Свијет након Кубанске кризе никада није био ближи притискању црвеног дугмета.

Ширење кризе

Молдавија је забринута да би се рат у Украјини, дође ли до напретка руске војске, врло лако могао проширити и на њу, поготово након изјава које су ових дана потекле из Кремља. То би вјероватно упалило фитиљ и у Грузији, Казахстану и другим совјетским републикама. У фокусу је Придњестровље, самопроглашена регија у којој живи око 460.000 људи, углавном Руса. До “отцјепљења” и проглашења независности дошло је након двогодишњег рата, који је избио током распада Совјетског Савеза. Руси су подржали овај потез, али нису никад признали ово подручје као независну државу. Сукоб између молдавске владе и сепаратиста окончан је прекидом ватре, али је још од тада у Придњестровљу остало око 1.500 руских војника. Недавне експлозије у Придњестровљу показале су да неријешени статус ове регије остаје и даље велики проблем.

Далеко компликованија и опаснија ситуација је у вези са Арктиком. САД су одлучиле да искористе украјинску кризу тако што ће у НАТО увући Шведску и Финску. Крајњи циљ је да се границе овог војног савеза помјере ближе овом неистраженом и стратешком подручју. Процјењује се да је овај простор покривен ледом изузетно богат великим залихама нафте, природног гаса, минералима и ријетким металима који се налазе испод океанског дна. Поједина истраживања указују да приближно 16 одсто свјетске неискоришћене нафте и 30 одсто свјетског неоткривеног гаса наводно лежи испод Арктичког океана.

Русија је већ годинама присутна на овом подручју. Отворила је око 50 војних база у којима се налазе и борбени авиони, као и ракетне батерије. Због тога су и западне силе почеле да повећавају своје војно присуство на Арктику. Постављен је низ радара за рано упозоравање, од Аљаске до Гренланда и Норвешке. Посљедња, пета генерација борбених авиона стационирана је на Аљасци, а подморнице САД редовно врше операције. НАТО је недавно чак одржао војну вјежбу “Хладни одговор” на сјеверу Норвешке, серију реалистичних војних вјежби.

И Кина је бацила око на Арктик, јер сматра да свака земља треба да добије дио пропорционално броју становника. Кина је 2018. понудила да изгради три аеродрома на Гренланду, а у марту прошле године Финска је одбила помоћ Пекинга да прошири своје аеродроме како би кинески ратни авиони могли ту слијетати.

Москва и Токио

Опасно се закувало и на истоку. Јапан је први пут од 2003. у “Плавој књизи о дипломатији” за ову годину званично означио “сјеверне територије”, како се јужни Курили називају у тој земљи, као “незаконито окупиране” од стране Русије. Спор Русије и Јапана око Курилских острва поново је заоштрен након што је Токио увео неколико пакета санкција против Москве због актуелне украјинске кризе, након чега је Русија ову земљу ставила на листу “непријатељских”.

Ова острва, на граници између Охотског мора и Тихог океана, предмет су спора двију држава још од краја Другог свјетског рата, када су совјетске снаге заузеле острва Кунашири, Еторофу, Шикотан и мали архипелаг Хабомаи. Некадашњи СССР и Јапан потписали су 1956. споразум према којем је Москва пристала да задржи два највећа и врати преостала острва. У сложеној политичкој гимнастици која је услиједила парламенти обје државе ратификовали су овај документ, али је Токио на наговор Вашингтона касније одбацио декларацију, објашњавајући да би се на тај начин одрекао 90 одсто територије Курилских острва.

Она, иначе, представљају прилично емотивно питање за владу у Токију. У Јапану сматрају да је Црвена армија приграбила јапанска острва након што је цар Хирохито 15. августа 1945. објавио капитулацију, али Москва те тврдње одбацује.

Опасно кључа и у Индопацифичкој регији. Тајван је дио Кине и то нико не може да промијени, па ни Америка, став је Пекинга. Након што је Вашингтон Тајвану испоручио нови контингент оружја вриједан око 100 милиона долара, а у виду ракета “патриот”, Кина је извела низ војних вјежби. Кинеска војска послала је фрегате, бомбардере и борбене авионе у Источно кинеско море. Тајван је чест извор напетости између Пекинга и Вашингтона, а украјинска криза и одлука Кине да у овом случају буде резервисана продубили су већ ионако затегнуте дипломатске односе. Америчко помињање Тајвана као државе је неприхватљиво за Пекинг, који одбацује сваку сугестију о суверености овог острва, које сматра једном од својих провинција. Пекинг није искључио ни употребу силе за враћање овог острва под своје окриље.

Опасне игре

Додатну забринутост Пекинга изазвала је најава формирања “азијско-пацифичког НАТО савеза” - АУЦУС, који чине Америка, Велика Британија и Аустралија.

Кина је убрзо одговорила потписивањем безбједносног споразума са Соломонским Острвима, државицом у јужном Пацифику. На Западу су то доживјели као покушај ширења кинеског утицаја у овој регији, која је постала центар геополитичких “натезања”. 

Соломонска Острва су, иначе, државица вулканског поријекла у југозападном Пацифику удаљена од Кине 7.731 километар, а од Аустралије 3.280. У Вашингтону и Канбери сматрају да би овај споразум могао обезбиједити Пекингу војно упориште у јужном Пацифику.

Овај регион се већ деценијама сматра стратешким, јер би стицање упоришта на одређеним пацифичким територијама могло омогућити Кини да шпијунира америчке снаге стациониране на Хавајима и Гуаму, или да омогући кинеским снагама да се приближе важним морским комуникацијским линијама које повезују Аустралију са САД.

За политичаре из Канбере ова острва су “аустралијско двориште и комшилук”, али то постају и у очима Кине, уосталом, као и цијели Пацифик. Канбера ће имати на шта да мотри и шта да ослушкује у свом комшилуку, а многи би рекли и да зазире, док Пекинг мудро ћути.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.