Мрежа тунела испод Вашингтона: Куда воде и чему служе VIDEO

Г.С.
Мрежа тунела испод Вашингтона: Куда воде и чему служе VIDEO

Када су присталице Доналда Трампа пробиле заштитну ограду и упали у зграду Конгреса очигледно је било да су конгресмени и потпредсjедник Мајк Пенс евакуисани из зграде и одведени на сигурно кроз подземне пролазе. Ови догађаји пробудили су пажњу јавности на мрежу тунела која се налази испод Капитол Хила, као и широм америчке престонице.

Тек послије мучних призора из зграде америчког Конгреса који су обишли свијет, многи су сазнали да су све владине зграде у Вашингтону повезане мрежом подземних тунела који се у ствари свакодневно користе, а не само у ванредним ситуацијама.

Конгресменима је већ пар дана уочи упада у Капитол савјетовано да користе ове подземне пролазе како се не би сретали са Трамповим присталицама које су данима опсједале Вашингтон.

Током догађаја у Капитолу 6. јануара, потпредсједник Мајк Пенс и још неки чланови Конгреса изведени су из зграде подземним пролазима. „Били смо у подруму и водили су нас кроз тунеле, али је било забуне око тога куда треба да идемо”, навео је представник калифорнијских демократа, Пит Агуљар. „Нас неколико је отишла у ресторан који је био затворен, али су нас пустили унутра”.

Највјероватније, по изласку су бар неке особе одмах пребачене у војну базу „Макнаир” у Вашингтону која је задужена да осигура да влада САД настави да функционише током различитих непредвиђених догађаја.

Мрежа тунела

Тунели који повезују стару зграду „Кенон” и спомен-зграду библиотеке са Капитолом и другим оближњим зградама, као и многе подземне гараже, дио су лавиринта од најмање 19 подземних пролаза на Капитол Хилу кроз које људи и возила могу да се крећу. Тунели који су водили из саме зграде Капитола која је завршена 1800. године, мада је у значајној мјери обновљена пошто су је британске снаге запалиле током рата за независност 1812. године, датирају из друге половине 19. вијека.

Први је прокопан послије Грађанског рата, 1898. године, и служио је за вентилацију и транспорт књига од тада нове зграде Конгресне библиотеке. Тај систем за транспорт књига на електрични погон нажалост, више није у функцији.

Први тунели из Капитола намењени за кретање људи били су они који су га повезивали са старим здањем „Кенон”, као и зградом Сената „Расел” ка сјеверу. То су биле и остале помоћне канцеларијске зграде у којима у ствари и сједи већина америчких законодаваца.

Зграда „Кенон” је отворена 1908. а „Расел” је завршена наредне године и одмах је била повезана подземним тунелима којима су могла да се крећу и возила. У почетку су то били аутомобили на електрични погон који су овом рутом превозили сенаторе и остало особље до и из Капитола.

Како се комплекс зграда Конгреса на Капитол Хилу ширио током слиједећег вијека, тако се повећавао и број тунела, а и они су бивали све већи и савршенији. Данас, на примјер, подземни пролаз између старог здања „Кенон” и Капитола више личи на тржни центар, у коме има продавница, занатских радњи, пошта, банке и кафетерије. Такође, пролази су украшени великом колекцијом умјетничких дела које су поклањали студенти широм Сједињених Држава.

Систем подземне жељезнице Капитол такође је у више наврата дограђиван и побољшаван. Почев од 1960. године додате су додатне линије подземне жељезнице које саобраћају и до осталих канцеларија Конгреса изван зграде „Расел”. Данас је повезана и са зградом сената „Дирксен и Харт”, као и са зградом „Рејбарн хаус” у којој се налази теретана за конгресмене и стрелиште за полицијске јединице.

Тунели служе и као склоништа у ванредним ситуацијама

Поред свих погодности које пружају ови подземни пролази цијелој вашингтонској администрацији, очигледно је да су они драгоцијени и у случајевима разних криза како би се особље склонило.

Америчка влада је 1958. године одредила да тунел између Капитола и зграде „Расел” буде намијењен за склониште у случају елементарних непогода. Послије инцидента који се догодио 1998. године када је човјек са психичким поремећајем отворио ватру на два полицајца, одлучено је да већина подземних пролаза буде затворена за ширу јавност.

Посљедњи велики радови на подземним пролазима око Капитол Хила, бар они за које се зна, обављани су током 2000-тих. Троетажни подземни додатак од 54.000 квадратних метара ископан је на истоку и повезан са разним пословним зградама у окружењу.

Током ове изградње направљен је и тунел дуг око 300 метара ка сјеверозападу који је наводно намијењен за камионе за одвоз смећа, који ће омогућити да особље задужено за безбједност имали бољу контролу у случају неких евентуалних диверзија, као и да буду на безбједној удаљености од главних административних зграда.

Како се евакуише из Бијеле куће

Бијела кућа има свој лавиринт подземних пролаза. Као и код Капитола, ово укључује и онај који се редовно користи за пролаз до канцеларија у суседној Извршној пословној згради „Ајзенхауер”, познатој и као Стара извршна зграда.

Бијела кућа такође има подземни тунел који омогућава дискретан улазак и излазак возила ка задњем дијелу зграде Министарства финансија, два блока даље. Овај пролаз је играђен непосредно послије јапанског напада на Перл Харбор 7. децембра 1941. године за случај изненадног ваздушног напада на Вашингтон.

У исто вријеме су започети радови на изградњи бункера испод Бијеле куће, који је од тог времена прерастао у Предсједнички оперативни центар за хитне случајеве. И за вријеме Обамине администрације испод травњака Бијеле куће је изграђен још један огроман бункер.

Кемп Дејвид такође има велики подземни бункер, а шездесетих година Пентагон је активно припремао изградњу огромног супер-бункера испод Вашингтона који би био директно повезан са њим, преноси РТС.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана