Коње заволио још од рођења

Глас Српске
Коње заволио још од рођења

БРAТИСЛAВ Бата Aндрејевић (39) из села Барје Чифлик надомак Пирота једини је узгајивач чистокрвних коња хрватског хладнокрвњака и посавске расе у Србији.

Његови коњи коришћени су током снимања филмова Здравка Шотре "Зона Замфирова" и "Ивкова слава", а прославили су се на бројним сајмовима и изложбама на којима су награђивани медаљама и дипломама.

На посљедњем Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду награђено је свих пет кобила из Aндрејевићеве узгајивачнице, а добио је и пехар за колекцију коња. Бројни младенци у Пироту на венчању су се возили управо Aндрејевићевим коњима и фијакерима.

Братислав се после неколико година рада у Ветеринарској станици и пиротској кланици вратио на имање бабе и деде да би узгајао коње, преносе агенције.

Гаји велику љубав према коњима. Ове племените животиње чува од своје 13. године када је за рођендан од свог деде из села Пољска Ржана добио на поклон ждребе.

- Чини ми се да сам коње заволео још од рођења, иако их нико у мојој породици није до тада чувао. Још од малена сам желео да живим на селу и узгајам коње, па сам завршио и средњу ветеринарску школу у Лесковцу. Неколико година сам радио у Ветеринарској станици, а затим и у Кланици, али сам одлучио да се вратим у село и посветим узгоју коња - рекао је Братислав.

Одлучио се за узгој хрватског хладнокрвњака и посавске расе, који су се некада на овим просторима користили за рад у пољу и обраду земље. Једини је узгајивач коња у селу. Прије више од 20 година само у Барје Чифлику било је више од стотину коња.

Умјесто механизацијом, десет хектара земље обрађује са својим коњима. Често помаже и комшијама.

- Да бих обрадио сву земљу потребна су ми четири коња. Могу да продам два коња и купим трактор, али моја љубав према њима је велика, па их због тога и чувам. За рад у пољу имам скоро сву потребну механизацију. Сем орања, коње користим и за кошење траве, сакупљање сена, дрљање земље, шпартање кукуруза, превоз... Све што се ради у пољопривреди, радим с њима. Помажем и комшијама. Обично ме зову да им помогнем тамо где они не могу да ураде тракторима -  рекао је Братислав.

Он је научио и поткивачки занат и сам поткива своје коње. Од 2003. године коње излаже на Међународном сајму пољопривреде у Новом Саду. Излагао је и у Кучеву, Димитровграду, Зобнатици, Зајечару, Књажевцу... Готово са свих изложби Братислав се враћа са мноштвом медаља.

- Највише је узгајивача који то раде из љубави, јер економске рачунице нема и не може од тога да се живи. Aли, да не излажем своја грла на Новосадском сајму вероватно не бих могао ни да продам ждребад. За учествовање на Сајму у Новом Саду потребна су велика финансијска средства, а помоћи има врло мало. Ове године ми је општина Пирот нешто помогла - рекао је Братислав.

Тај млади човек живи искључиво од стоке и пољопривреде. Улагања су велика. Кобиле коштају од 3.500 до 4.000 евра, а пастуви од 5.000 до 7.000 евра.

Упркос томе што нема економске исплативости од чувања коња, Братислав каже да од узгоја тих животиња неће одустати.

- Поред коња, чувам и двадесетак оваца и намеравам да повећам стадо на четрдесетак грла. Од узгоја коња никад нећу одустати, иако се економски не исплати. Можда смањим број грла на четири или пет, колико ми је потребно за посао. Док могу, чуваћу коње - рекао је Aндрејевић.

Имање

На имању у Барје Чифлику тренутно гаји осам коња, од којих су два двомјесечна ждрепца. Три грла, пастув и две омице, које је недавно увезао из Хрватске, тренутно су у карантину у Чачку и очекује да их ускоро придружи осталима.

Помоћ сина

У узгоју коња и обради земље Бати Aндрејевићу помаже и један од два сина који живи са њим.

- И он воли коње, али трудим се да га што више отргнем од тога. Боље да заврши неки занат и да сутра има сигурно парче хлеба у рукама. Раније сам боље зарађивао док сам возио младенце и обрађивао земљу, него док сам био запослен као ветеринарски техничар. Сада је дошло друго време и боље је да се има неки стални посао -  каже Братислав Aндрејевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана