Када природа узврати ударац у биоскопу

Бранислав Предојевић
Када природа узврати ударац у биоскопу

Катастрофалне поплаве у западној Европи и Кини, масовни пожари у Сјеверној Америци и Сибиру, незапамћени топлотни таласи у Канади и Артичком кругу, реченице су које звуче као сиже за неки филм катастрофе, али нажалост нису већ је ријеч о насловима медијски извјештаја о климатским поремећајима широм планете.

Да мајка природа све чешће узвраћа ударац људској врсти и да климатске промјене нису само плод теоретичара завјере већ чињенично стање, постаје јасно и највећим скептицима, што мало кога радује, осим наравно аутора из поменутог жанра познатог као “филм катастрофе”. Један од омиљених жанрова холивудских продуцената, у посљедњих 20 година доживљава праву ренесансу, како због развоја јефтине технологије снимања, тако и због све наглашеније актуелности тематике кроз учестале природне катастрофе.

Масовна дигитализација филмске умјетности и развој CGI анимације дали су шансу режисерима да путем рачунара и технологије тзв. зелене собе креирају читаве градове, планине, океане и све остало погодно за епско разарање на великом екрану, без екстремно скупих трошкова класичних филмских трикова. Довољно је довести велику глумачки звијезду, пронаћи извор катастрофе, написати основни заплет и потом кренути у визуелну деструкцију путем дигиталних трикова.

Са друге стране новом уздизању жанра, који је први врхунац доживио у седамдесетим годинама прошлог вијека, допринијела је склоност публике према гледању филмова који се баве стварним и актуелним природним катастрофама. Тачније, у вријеме глобалне пандемије вируса корона и масовне изолације постао је уочљив, један на први поглед парадоксални феномен. Наиме, људи у самоизолацији су масовно гледали филмове катастрофе, и то најчешће оне који се баве пандемијама. Слично се дешавало и током осталих природних непогода попут пожара, олуја, вулканских ерупција и осталих оружја планете земље.

Новинар и филмски теоретичар Иван Јевић, у свом тексту о филму катастрофе “Колективни егзорцизам” наводи да овај жанр темељно почива на овој бизарној склоности људске врсте.

- Филмови катастрофа и катаклизми су  свакако нека врста колективног егзорцизма. У њима се могу разликовати два аспекта. Први је онај најдубљи, општељудски. Они евоцирају основне човекове страхове: клаустрофобију, страх од елементарних непогода, дивљих звери, итд. и наравно онај најбазичнији – страх од смрти. Други аспект је онај површнији, променљив од филма до филма, а то је да ова остварења представљају одраз, у том тренутку, владајуће анаксиозности западног света. Управо их ова двострука идентификација чини толико привлачним а овај жанр једним од најлукративнијих у новијој историји Холивуда. Заправо, нема ничега толико привлачног и страшног у исто време него видети сопствену смрт на екрану. Јер на екрану она је фиктивна, безбедна, на неки начин побеђена. То је можда и кључни производ “фабрике снова” – конзумација наше, или нечега што би могла бити наша смрт. Искуство умирања без умирања - каже Јевић.

Пажљиво гледајући филмове из овог поджанра, јасно је да је Јевић у праву, јер када видите масовно уништење на екрану, без обзира колико је оно увјерљиво,  јасно је да је то фикција уз лично олакшање, када угледате ријечи “The End”, док се са реалним проблемима, како смо то научили у актуелној  пандемији далеко се теже борити и психички и физички.

Поменули смо да је жанр катастрофе доживио велики успон у седамдесетих када су остварења попут филмова “Андромединин сој” из 1971 године, “Посједонове авантуре” из 1972. или “Пакленог торња” из 1974., похарали кино благајне уз читав талас лоших копија, да би нови узлет почео деведесетих филмовима “Вулкан”, “Торнадо” и “Дантеов врх”. У овој деценији у Холивуду се појавио Роланд Емерих, њемачки режисер јако склон уништавању планете различитим оружјем од инвазије ванземаљаца (“Дан независности”) до поравнавања планета  и смаком свијета (филм “2012”), поставши својим опусом синоним за читав жанр.

У једном тренутку крајем деведесетих били смо преплављени филмовима у којима метеори или астероиди пријете уништењем земље Земљу, да би потом стигли на ред таласи хладноће, цунамији, масовни пожари, поплаве и сав репертоар елементарних сила закључно са пандемијом вируса. Поводом новог, нежељеног или жељеног оживљавања жанра, зависно од филмског укуса и склоности душевном мазохизму, одабрали смо 10 најбољих филмова о природним катастрофама. И не брините, то су само филмови, живот је далеко опаснији.

Армагеддон” (1998)

У избору од десетина филмова у којима свемир пошаље астероид да погоди земљу и да Холивуд заради паре на томе, “Армагедон” је макар најзбавнији ако није најбољи. Високобуџетна будалаштина Мајкла Беја има Бруса Вилиса као спасиоца планете, сјајну глумачку екипу, стварно духовите реплике и Лив Тајлер . То је било довољно да филм постане хит, буде бољи од конкурентског “Дубоког удара”, а утисак нису могли покварити ни комична прича о бушењу и минирању астероида нуклеарном бомбом, очајна глума Бена Афлека и најљигавија балада у опусу “Аеросмита”, свима позната  “Don't Want to Miss a thing”.

The Poseidon Adventure” (1972)

Класик жанра и инспирација за бројне неуспјешне копије, укључујући и директан римејк. Базиран на причи о џиновском луксузном крузеру “Посејдон”, који џиновски цунами талас преврне наопако на океану претварајући га у смртоносну замку за преживјеле путнике. Специјални ефекти јесу били спектакуларни за то вријеме, али нису они овај филм учинили симболом жанра, већ увјерљив сценарио, напета режија и маестрална глумачка екипа на челу са Џињом Хекманом, Ернестом Боргином и Шели Винтерс, који заједно извлаче максимум из приче о малој групи којој цури вријеме док покушава да изађе из брода који је осуђен на пропаст.

Twister”( 1996)

Филм “Торнадо” доноси олујну љубавну причу о двоје посвађаних супружника у тумачењу Хелен Хант и Била Пакстона као пара метеоролога, који наравно јуре џиновски торнадо преко Средњег запада. Јасно је након пет минута да ће пасти љубавно помирење до краја саге а то није пуно важно јер се филм гледа због хистеричне јурњаве и напета акције док пратимо олују која шаље краве у стратосферу и сравњује градове на свом путу. Снимање је протекло у знаку неколико опасних инцидената због необичних стратегија снимања режисера Јана де Бонта, али филм је добио на увјерљивости због тога, зарадио оскаровске номинације за револуционарне визуелне ефекте и дизајн звука и постао хит дајући нови живот већ умирућем жанру.

Only The Brave” (2017)

Ову и прошлу годину су обиљежили и дивљи шумски пожари од  Аустралије до западне обале САД, а филм “Only the brave” бави се причом о групи е ватрогасаца који гасе шумске пожаре у Аризони и трагедијом која је покосила њихове редове, када су потцијенили моћ природе. Глумачка постава је одлична, Џош Бролин предводи екипу коју чине Мајлс Телер, Џеф Бриџис, Тејлор Кич и Џенифер Коноли. Филм се бавио тешком тематиком али доста прије него што су пожари похарали САД и није се прославио у биоскопима,  али се за дивно чудо допао критици критика је пригрлила филм и на “Ротен тометојс” од 160 рецензија има просјечну оцјену од 87 одсто. Један од најквалитетнијих филмова на тему пожара и људи који се боре с њима.

Volcano” (1997)

Година 1997. дала је чак два филма који се баве ерупцијом вулкана “Дантеов врх” и “Вулкан”, али је овај други имао Томи Ли Џонса у главној роли,  због чега смо њега изабрали за листу, уз дужно поштовања бившем агенту 007. Пирсу Броснану, који је звијезда првог филма. Томи је самохрани отац, специјалиста за управљање ванредним ситуацијама у Лос Анђелесу и својим шармом и избораним лицем, јасно даје на знање да је вулкан из наслова за њега мала шала и да се лакше сналази са врелом лавом него са сеизмологом коју глуми Ен Хеч.  Глупава прича о изненадној појави вулкана у граду анђела прети да растопи и уништи забавну галерију ликова, великодушним помагањем пионирски траљаво компјутерски генерисане лаве и “бомби од лаве”, али као што смо рекли, Томи је чудо јер спашава град, осваја цуру и прави солидан хит од ничега.

“The Wave” (2016)

Филмови о катастрофама не морају увек да се ослањају на апокалиптичне догађаје, довољан је велики талас и мало норвешко село за  90 минута забаве уз понеку сузу.. “Талас” је повратак корјенима жанра из доба седамдесетих, или барем у размјере прије глобалних уништења Роланда Емемриха, кроз причу о становницима малог норвешког села које се нађе на путу плимног таласа. Режисеру Роару Утагу  треба времена да покрене своје главне ликове, четворочлану породицу у малом и идиличном норвешком мјесту, која се бори против долазеће воде. Када становници схвате своју судбину и имају само 10 минута за евакуацију ви се нађете увучени заједно са јунацима у прелијепи фјорд, кроз коју надире океанска вода, па ко преживи.

“The Perfect Storm” (2000)

Њемачки режисер Волфганг Петерсен већ се бавио филмом катастрофе кроз епидемију вируса  у филму “Епидемија “, али “Савршена олуја” је у сваком погледу бољи филм, Заснован на истинитој причи из 1991. године, фокусираној на рибарски брод и његову посаду, који се суочавају са трилингом олујних фонтова који се сударају на отвореном океану. Резултати су олуја свих олуја и  таласи од 20 метара који погађају рибарски брод, а мушкарци из посаде, чине све што могу да покушају да преживе. Режисер чврсто води своју сурову причу о борби за голи живот пред бијесом природе,  а сјајна глумачка екипа коју предводе Џорџ Клуни и Марк Валберг ради остало.

“The Day Afret Tomorrow” (2004)  

Можда је најопаснији човјек по судбину ове планете Роланд Емерих,  буквално претјерао у филму “2012”, кад је, како је то прецизно дефинисао филмски критичар Марко Његић, чистом “порнографијом деструкције”, уништио читаву планету и 90 одсто човјечанства, али у вријеме филма “Дан након сутра”, он је још увијек био перјаница жанра. Заслужено,  јер у овој причи о повратку леденог доба због климатских промјена изазваних кривицом човјека он још увијек има мјеру и зна када треба стати, како са уништењем, тако и са специјалним ефектима. Добар је и због заплета који је чест у оваквим филмовима, научник покушава властима објаснити што ће се догодити, али нитко му не вјерује док не буде касно и стварно сјајно снимљених сцена катастрофе. Денис Квејд глуми научника, који се пробија на сјевер,  у смрзнути Њујорк да спаси сина, док остатак Америке бјежи преко границе Мексика на југ, а призор кипа Слободе који вири из леда и снијега и данас изазива оргазмичку радост свим непријатељима “слободе и демократије”.

Contagion” (2011)

Пословна жена на путу у Кину,  зарази се месом свиње коју је заразила пљувачка шишмиша а након повратка у Америку она изазива глобалну пандемију вируса грипе. Ово није прича о настанку актуелне пандемије Коронавируса већ заплет филма оскаровца Стивена Содерберга “Зараза”, снимљеног давне 2011. године. Прича која  прати ширење смртоносног вируса који убија људе у само неколико дана и преноси се ваздухом постала је највећи хит 2020. године на стриминг сервисима, као уклето пророчанство оног што је задесило планету девет година након премијере филма. Звјездана глумачка екипа укључује Гвинет Палтроу, Мета Дејмона,  Џада Лоуа и Кејт Винслет, а Содерберг је направио све само не класичан филм катастрофе, али испоставило се да је Оскаровац мудро предвидио да нам главе неће доћи поплаве или вулкани већ невидљиви вирус и људска похлепа и глупост.

“The Impossible” (2012)

Овдје се не ради о спектаклу или одушевљењу публике невјероватним визуелним ефектима, иако је и тај дио посла маестрално одрађен. Умјесто тога, ријеч је о суровој и потресној причи (заснованој на истинитом догађају), о посљедицама цунамија у Индонезији из 2004. године,  на чланове једне породице која је на одмору и локално становништво. Након што џиновски талас у пар минута збрише рајску морску идилу и нормалан живот, преживјели се покушавају окупити у времену очаја и страдања. Одличан и једноставан заплет уз помоћ сјајне глумачке поставе у саставу Наоми Вотс Јуана Мекгрегора, Тома Холанда и Џералдине Чаплин  и сигурну режију Хуана Антонија Бајонеа, која је на прави начин помирила спектакл и драму, добили смо одличан филм о људској (не)моћи и правој снази природе!

Поджанрови

У оквиру жанра филма катастрофе постоји неколико поджанрова попут ванземаљских инвазија, џиновских звијери, нуклеарних инцидента и тренутно најактуелнији елементарне непогоде. У овај посљедњи можемо да сврстамо екранизације свих непријатних изненађења које нам је приредила мајка природа. Ту спадају пожари, торнада, поплаве земљотреси, ерупције вулкана налет астериоида и понека лавина, а први  филм вриједан помена је “Сан Франциско” из 1936. са Кларком Гејблом и Спенсером Трејсијем, чије се финале поклапа са великим земљотресом у Сан Франциску 1906. године.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана