In memoriam - мр Божо Радман: До посљедњег даха посвећен науци и правди

Рођен је крајем 1923. године, као најмлађи син од седморо дјеце угледне бањалучке грађанске породице, од оца Марка Радмана и мајке Катарине.

У његовој осамнаестој години је наше крајеве захватио вртлог Другог свјетског рата. Као потомак напредне породице укључио се у антифашистички покрет. Његов старији брат Милан на самом почетку рата је окончао живот као командант партизанског одреда. Божо бива хапшен од стране фашистичке власти новоуспостављене НДХ и боравио је неко вријеме у злогласној Црној кући. Изашавши из затвора приступио је оружаној Народноослободилачкој борби и као партизан дао свој дио доприноса формирању нове Социјалистичке Југославије.

Жеђ за науком га је одвела након рата у Одесу, гдје је започео студије пољопривредне механизације. Међутим сложене политичке прилике и политички конфликт између руководства Југославије и СССР-а су учинили да бива присиљен да се врати у Југославију. Наставио је усавршавање на универзитету у Загребу, гдје је стекао звање пољопривредног инжењера и касније магистра. Говорио је неколико језика.

Дружење са књигама и жеђ за науком га је пратила цијелог живота. Снажна оријентација ка науци је учинила да није формирао своју породицу и стекао потомство. Посвећеност научноистраживачком раду га је пратила до посљедњих дана живота. Осјећај правичности и оданост идејама социјалне правде је била Божино животно опредјељење. Тим идејама је остао привржен до посљедњег дана живота. Давао је активан допринос организацијама бораца Народно-ослободилачког рата и Титовом удружењу. Био је поборник и пропагатор здравог живота. Још 1963. године је напустио СК. Разлог није био идеолошки него еколошки. Наиме неколико пута је молио партијске другове да се не пуши на састанцима. Његова молба није поштована и Божо је напустио чланство.

Већину радног вијека је провео на одговорним пословима у Пољопривредном институту у Бањалуци. Једно вријеме је истовремено радио и као професор у средњој Пољопривредној школи. Имао је само себи својствен осјећај социјалне правичности и скромности. Радећи истовремено у Институту и на средњој Пољопривредној школи, за рад у школи није хтио да узма новчану накнаду, јер је сматрао да то треба да се ради бесплатно, јер већ једну плату прима у Институту. На такав морал политичари и руководиоци данас и не помишљају.

Тешко је у већ позним годинама поднио распад Југославије, за чије стварање и развој се борио. Међунационални сукоби су му веома тешко падали.

Млађим пријатељима је говорио: “Ја сам универзалиста и космополита. Национално се осјећам као Југословен. Ако ме неко детаљније пита, ја сам Босанац. Ако иде још детаљније, ја сам Крајишник. Најдетаљније, ја сам Бањалучанин. Након тога, немојте ме даље питати!” Погађало га је што грађани не могу да се изјасне као Југословени, а око 2,8 милиона људи се почетком деведесетих осјећало и изјашњавало као Југословени.

Дивно имање, породично насљеђе, на Малти, брижно је чувао и његовао. Захваљујући посвећености и љубави према биљкама, а и птицама, које су се гнијездиле и легле у Божином дворишту на Малти, добијао је и награде за најуређеније двориште у Бањалуци. Сачувао је својеврстан ботанички врт, са више од 100 врста различитог дрвећа, од којих је некако најприврженији био Панчићевим оморикама. Божиним одласком оне остају сиротице, на милост или немилост нових урбаних стремљења.

На поплаве 2014. у БиХ и Бањалуци није гледао равнодушно. Године 2019. написао је свој приједлог и предао га надлежнима за умањење могућности поплава, да се исправи ток гдје Врбас меандрира и убрза пролазак воде.

Осим посвећености науци, гајио је љубав према умјетности. Био је поета. Недавно је изашло друго допуњено издање његових пјесама “Латице”. Бавио се и научном фантастиком. Сигурно је остало нешто значајно што није довршио.

О Божи и његовом сјајном животу би могао бити написан роман. Био је својеврсни морални еталон. Божин одлазак оставља једну велику празнину. Малта је остала без Боже легенде. Они који су знали Божу срећни су што су имали прилику да се друже са њим.

За “Глас Српске” пише Младен Карић

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.