За 2.300 евра по квадрату у овом граду не можете купити - ништа?

Б92
Foto: танјуг

За 2.300 евра по квадрату у Сплиту не можете купити ништа јер тај град има убједљиво најскупље некретнине међу четири највећа хрватска града.

У Сплиту новоградње готово да нема, а у центру се цијена квадрата не спушта испод 3.000 евра. Иако из ЕУ стижу упозорења да је до раста цијена дошло због уплитања државе, АПН потврђује да стиже нових 50 милиона куна субвенција, преноси Дневник.хр.

У потрази за идеалним станом једна сплитска породица ипак је пристала на компромисе. "Било нас је и мало страх колико ће цене и даље расти. Ево, сада смо купили стан који кошта 2.300 евра по квадрату. Међутим, треба га још адаптирати, у шта ће бити потребно уложити још бар двадесетак хиљада евра", рекла је Миа из Сплита.

Иако су кандидати, нису чекали АПН-ове субвенције јер станови се продају преко ноћи.

"Власник је рекао да је њему новац потребан одмах, да треба да га што пре исплатимо, стога нисмо могли да чекамо, па смо купили стан по пуној цени. Нисмо хтели да га изгубимо јер је понуда јако лоша", каже Миа.

О центру Сплита могу размишљати ријетки

Директор агенције за некретнине Марин Билишков је рекао: "Не причамо о новоградњи, него о становима који траже и адаптацију, јако је тешко купити стан испод 3.000 евра".

Експлозија цијена некретнина у Сплиту подебљала је попис становништва у комшилуку. Једна кућа у Каштелима на тржишту је тек два недеље.


"Ево, данас су била три купца која су заинтересована за станове у овом објекту. Имамо четири стана, а три купца су данас била", прича Билишков.

Уместо очекиване кризе због пандемије, тржиште је никад живље.

"С обзиром на то да се појавио и велики број странаца, свакако да је то узроковало и повећање цене. Просечна цена некретнине је порасла за неких десет одсто у односу на 2020. годину. Наравно да су то узроковале и ниске каматне стопе", рекао је Јозе Томаш из ХГК Жупанијске коморе Сплит.

Из Брисела стиже опаска да је управо уплитање државе довело до новог раста цена.


Билишков додаје: "По мени није посебан проблем у тим подстицајима, него је генерално проблем у хроничном недостатку квадрата, посебно у Сплиту".

"Докле ће то ићи, не знам, колико ће то тржиште моћи да издржи, и потребе људи и финансирање", каже Сузана.

Упркос упозорењима, из АПН је потврђено да управо почиње нови круг субвенција. Прво интерес исказују банке, а грађани ће доћи на ред крајем марта. На располагању је педесет милиона куна (око 6,7 милиона евра), износ довољан за око 4.500 захтева.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана