Божидар Кљајевић: Ђинђић, Ћопић и Бећковић потичу од лозе Немањића

Књига ће, према ријечима Кљајевића, открити многе занимљивости о потомцима ове славне династије. Према његовим истраживањима, од рода Немањића су и музичар Жељко Јоксимовић, али и хрватски пјевач Петар Грашо, али и привредници Вук Хамовић и Миодраг Костић.

- Порука ове књиге је да се вратимо себи, јер без личног идентитета не можемо ни да постојимо, а ми смо народ који има богату историју на коју може да буде веома поносан - изјавио је Кљајевић. Додаје да му је требало укупно 37 година да прикупи све податке, који ће бити објављени у његовој књизи.

Кљајевић је у својим истраживањима открио и да су Бреговић и Милојевић најстарија српска презимена.

- Многи историчари су записали да су стари Бреги, односно Брђани, како су их називали, најстарији народ у земљиној шари, како је записано. Још су стари Египћани забележили да су одувек највише ценили старе Бреге и Брђане, како су их називали. То су били Срби који су живели на простору мале Aзије, од којих су настала два велика српска презимена Бреговић и Брђовић - истиче Кљајевић.

* Кажете да сте проучавајући поријекло српских породица за књигу "Потомци Немањића у српском роду данас" дошли до невјероватних сазнања?

КЉAЈЕВИЋ: Током дугогодишњег истраживања прво што сам сазнао и то доста рано, с обзиром на то да сам живео у том крају да Немањићи по женској линији имају широко потомство, а то су породице које припадају племену Никшић и које славе Светог Луку. Додуше, неки су узели и друге славе, међутим, остали су запамћени по томе ко су и шта су. Родоначелник тог племена је војвода Никша, који је син Вуканове кћерке Јефимије. Он је вођен Божијом руком дошао са пет синова у Никшић, где га је прихватио тамошњи градоначелник, и ту је пустио корене, и ширио своје племе. Током својих истраживања наишао сам на многе радове појединих истраживача које веома ценим, а који су припадали тиму академика Јована Цвијића, а међу њима је био и доктор Илија Синдик, који је сјајно обрадио дубровачко подручје и направио попис дубровачких породица, али све то нисам успео у то време да сазнам, док нисам наишао на рад доктора науке Руже Ћук, која се бавила пљеваљским крајем и објавила неколико веома значајних тема са тог подручја и која је писала о том крају. Све су то аутори чија су ме дела довела до невероватних сазнања.

* ГЛAС: Ко све од познатих политичара, музичара, глумаца... води поријекло од Немањића?

КЉAЈЕВИЋ: Моја књига је базирана на лози Немањића по женској линији, међутим, недавно сам преко неких докумената и родослова дошао до сазнања да постоје њихови потомци и по мушкој линији. Има неколико братстава у Херцеговини, то су Зуровци и Зуровићи, као и у Далмацији, у залеђу Шибеника. Из Српске потомак Немањића је свакако академик Зуровић, те познати професор у Београду Мирко Зуровац. Од Немањића коријене вуче и новинарка Оља Ковачевић. Међу потомцима Немањића су Матија Бећковић, Добрица Ерић, Јован Рашковић и Бранко Ћопић, Захарије Прота Ужички, глумци Небојша Кундачина и Весна Чипчић, фудбалска легенда Душан Савић, као и рукометаш Драган Шкрбић. Од лозе Немањића воде порекло и многи певачи, међу којима је и Жељко Јоксимовић. Председник Радикалне странке Војислав Шешељ такође има корене од Немањића, као и покојни српски премијер Србије Зоран Ђинђић, али и Милован Ђилас.

* ГЛAС: Када ће читаоци моћи да дођу до Ваше књиге, односно када ће бити објављена?

КЉAЈЕВИЋ: Већ почетком маја књига би требало да буде објављена, одмах послије избора у Србији. Књига је сложена на један врло необичан начин. Са једне стране се налазе потомци Немањића по женској линији, односно породице које славе Светог Луку, а са друге стране се налазе потомци Немањића по мушкој линији. Порука ове књиге је да се вратимо себи, јер без личног идентитета не можемо ни да постојимо, а ми смо народ који има богату историју на коју може да буде веома поносан.

* ГЛAС: Колико је било тешко доћи до свих података, које сте успјели да објавите у Вашој књизи?

КЉAЈЕВИЋ: Било је веома тешко прикупити све те податке. Aли, они су с времена на време сами долазили. Српски привредници Вук Хамовић и Миодраг Костић, певачица Ивана Селаков, хрватски музичар Петар Грашо све су то имена до којих сам ја постепено долазио, откривајући да су имали корене од породице Немањића. Све је то ишло јако споро, односно требало ми је укупно 37 година да прикупим све ове податке, који ће бити објављени у мојој књизи. Битно је да су се непрестано јављале неке нове ствари, које сам помно бележио и успио да представим јавности. Морам да признам да је било напорно, посебно последњих 12 година. Ипак, да нисам отишао у пензију и добио доста слободног времена питање је да ли би то икада угледало светлост дана.

* ГЛAС: Ваша истраживања показала су да је готово пола Србије витешког, односно племићког рода. Колико људи код нас заиста знају о свом поријеклу?

КЉAЈЕВИЋ: Код нас људи уопште не знају о свом пореклу и због тома ми је веома криво, јер ја сам човек који воли да се бави историјом. Навешћу пример свог пријатеља глумца Ненада Јездића, коме сам правио један родослов, и приликом свог истраживања сазнао сам да су они потомци војводе Рсовића, односно Рса, који је некада био управник дела вардарске Македоније и то сам нашао у Византијским изворима. То је заиста једна фасцинантна ствар, када се открије одакле неко има корене.

* ГЛAС: Према Вашем истраживању, Бреговић је једно од најстаријих презимена на овим просторима. Која су још презимена која спадају у најстарија?

КЉAЈЕВИЋ: Поред Бреговића, једно од најстаријих презимена носи и наш књижевник Милош Милојевић. Ипак, многи историчари су записали да су стари Бреги, односно Брђани, како су их називали, најстарији народ у земљиној шари, како је записано. Још су стари Египћани забележили да су одувек највише ценили старе Бреге и Брђане, како су их називали. То су били Срби који су живели на простору мале Aзије, од којих су настала два велика српска презимена Бреговић и Брђовић. Они воде порекло од пре нове ере и нису у сродству са Немањићима.

* ГЛAС: Шта Вас је подстакло да кренете у истраживање потомака Немањића?

КЉAЈЕВИЋ: Искључиво из свог личног интересовања кренуо сам у истраживање потомака Немањића. Сећам се да је то било негде у јесен 1974. године када сам направио први родослов своје породице. Тада сам записао све речи мога деде који је успео да ми пренесе нашу историју уназад 150 година, а можда би знао чак и више да се наши преци нису доселили из једног бијелопољског краја. Тада сам почео да изучавам разна истраживања и добио инспирацију и жељу да кренем у овај поход.

"Крст мојих предака"

* ГЛAС: Ускоро ћете објавити и књигу "Крст мојих предака"?

КЉAЈЕВИЋ: Ова књига је једна невероватна животна прича у којој ће се наћи много истине о љубавно-историјској судбини и причи између момка Србина Лазара и муслиманке Јасмине, која се касније због љубави покрштава. Они стварају своју породицу, али породицу у којој је било неопходно много борбе да би били срећни.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.