Застара све чешћи спас од казне
САРАЈЕВО - Све више предмета у судовима у Републици Српској и ФБиХ завршава застаром, а продужена је и листа прекршајних предмета који не добијају епилог, показује најновија анализа коју је усвојио Високи судски и тужилачки савјет (ВСТС).
Ти и други подаци сумирани су у полугодишњем извјештају за 2019. годину о раду судова и тужилаштава у БиХ, који је припремљен на основу података из Система за аутоматско управљање предметима и не укључује комуналне предмете, односно наплате потраживања за комуналне услуге и наплате таксе у којима су повјереници јавни радио-телевизијски сервиси.
На адресе судова широм БиХ за шест мјесеци пристигло је 9.919 предмета више у односу на исти период прошле године, а на крају јуна неријешено је било више од 292.000 предмета, што је за око 10.000 мање него на почетку године.
- Повећање броја неријешених предмета је забиљежено само на прекршајним предметима и то за 5.195 предмета, односно 17 одсто - пише у извјештају о стању у судовима који су, ипак, у односу на прво полугодиште прошле године ријешили ове године 4.263 предмета више.
Проблеме има, с друге стране, са предметима у којима је било немогуће изрећи казну особама за почињене прекршаје и друга дјела.
До застарјелости казни и рока за кривично гоњење у правосудном систему долази када од изречене казне или почињења кривичног дјела протекне од три до 35 година, у зависности од његове природе.
- Број предмета у којима је наступила застара је повећан за 27 предмета или 13 одсто, односно са 204 предмета, колико их је било у првој половини 2018. године, на 231. Број кривичних предмета гдје је наступила застара је смањен за 38 предмета - са 157 на 119 предмета, док је број прекршајних предмета тог типа повећан за 65 предмета или 138 одсто, са 47 на 112 предмета - наведено је у извјештају.
До застаре најчешће, према подацима из ранијег периода, долази због недоступности оптуженог. Одређене одлуке о застари су донесене и након што је утврђено да су предмети запримљени у судовима након што су протекли рокови за наступање застарјелости.
Поједини адвокати су раније истицали да је разумљиво да је велики број застара наступио због недоступности оптужених и осуђених јер их је доста емигрирало након рата и додали да поједина правдања нису увјерљива.
У Високом судском и тужилачком савјету су потврдили за “Глас Српске” да су на засједању крајем септембра разматрали полугодишњи извјештај о раду судова и тужилаштава. Усвојено је и неколико закључака.
Приликом разматрања статистичких података у годишњем извјештају ВСТС-а БиХ за 2019. годину потребно је, како су навели, посебно размотрити податке о смањењу прилива предмета у тужилаштва и судове. Задужено је и Одјељење за правосудну управу да, за потребе анализе стања у судовима, затражи од одређеног броја основних и општинских судова појашњења у вези са повећањем броја запримљених прекршајних предмета у првом полугодишту 2019. године и појашњења у вези са начином приступа тих судова рјешавању повећаног прилива прекршајних предмета.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
