Захтјеви из Републике Српске још на чекању

 Он је подсјетио да је, према правилима Уставног суда БиХ, утврђено да су сви предмети у којима је донесен захтјев за доношење привремене мјере хитне природе, али да он, у складу са специфичним захтјевима и временом потребним за обраду и припрему предмета, не може рећи када ће то бити на дневном реду сједнице Уставног суда БиХ.

"То су захтјеви који су тек дошли и које треба припремити и обрадити", појаснио је Мијан.

Истичући да се сви захтјеви за оцјену уставности разматрају на пленарним сједницама, Мијан је саопштио да се оне заказују свака два мјесеца с обзиром на обавезно присуство међународних судија, а да је, према годишњем распореду рада суда, прва сљедећа заказана за 1. и 2. децембра и да би она требало да буде посљедња у овоју години.

Према његовим ријечима, дневни ред те сједнице још није утврђен, па не зна да ли ће се на њему начи и наведени захтјеви.

Клуб посланика СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске званично је 28. септембра Уставном суду БиХ упутио захтјев за оцјену уставности свих закона и осталих одлука и општих правних аката Парламента ФБиХ од његовог конституисања послије избора 2014. године.

Шеф Клуба посланика СНСД-а Радован Вишковић појаснио је тада да је разлог за упућивање апелације чињеница да од 17 српских делегата, колико их по Уставу БиХ и Изборном закону треба да буде у Дому народа Парламента ФБиХ, има само 13, чиме су они онемогућени да подигну заштиту виталног интереса на било које законско рјешење које се доноси у ФБиХ.

Према његовим ријечима, у Изборном закону БиХ експлицитно је речено да не може бити конституисан дом народа ниједног парламента док не буду изабрани представници сва три конститутивна народа.

Уз захтјев за оцјену уставности Уставном суду БиХ достављен је и списак од 43 законска рјешења која је у том периоду донио Парламент ФБиХ.

"Цијенећи да одређена законска рјешења, поготово чињеница да су делегати из српског народа покушавали подићи заштиту виталног националног интереса 2015. године и да је то одбијено тражимо од Уставног суда да сва ова законска рјешења стави ван снаге до доношења коначне одлуке, да се не примјењују јер сматрамо да производе штетне посљедице за припаднике српског народа који живе на подручју ФБиХ", рекао је Вишковић.

Посланици већине у Народној скупштни Републике Српске упутили су 11. октобра апелацију Уставном суду БиХ за оцјену уставности Закона о проглашењу 1. марта даном независности БиХ.

Вишковић је тада рекао да 1. март не одражава вољу свих народа који су конститутивни по Уставу БиХ.

"Тај датум је донесен без представника српског народа. Први март је искључиво везан за Бошњаке и Хрвате, а тиме се српски народ ставља у подређен положај. Уставни суд БиХ мора да штити права свих у БиХ, па и Срба. Први март се слави само у једном дијелу БиХ", истакао је Вишковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.