Важна мјеста дипломатији служе као награде

БиХ има 56 ДКП-а, односно 44 амбасаде, шест генералних конзулата и шест мисија при међународним организацијама, а дио стручне јавности и многи парламентарци на нивоу БиХ сагласни су у ставу да је стање у ДКП мрежи изузетно лоше.

Да је то обиљежило раније године, показала је и једна анализа о кадровима којима су повјерена дипломатска сједишта у иностранству јер су резултати показали да већи дио њих нема потребну подлогу у виду образовања и стручности да би радили послове који су им повјерени.

Расподјела позиција иде према квотама које припадају српском, хрватском и бошњачког народу, а својеврсни преседан направила је прошле седмице министарка иностраних послова БиХ Бисера Турковић. Она је, наиме, након пријема и разговора са Амиром Кречом и Бењамином Панџићем, носиоцима највиших признања “Златни љиљан” и “Златна полицијска значка”, које су стекли у “одбрани БиХ” понудила да изаберу било коју амбасаду БиХ у свијету гдје желе радити.

Ипак, како је саопштила Турковићева, обојица су изразили жељу да остану у БиХ и наставе радити у сједишту Министарства иностраних послова те су се захвалили на понуди.

Замјеница предсједавајућег у Комисији за спољну и трговинску политику, царине, саобраћај и комуникације Дома народа Парламента БиХ Душанка Мајкић истиче да се мора водити рачуна ко се шаље у дипломатију.

- Они могу да буду на позицијама која су предвиђена за војна лица, као што су аташеи, али су им све више примамљивије позиције амбасадора, а о томе одлучује бошњачки члан Предсједништва БиХ - истакла је Мајкићева која је додала да имамо већ ситуација да појединци на позицијама раде ствари које нису у интересу сва три народа.

Истакла је да су код Бошњака квалификације кадрова на посљедњем мјесту те да увијек “мјере” по томе колико је за њих, а колико против осталих.

-  МИП је годинама најлошија институција. Стање у ДКП мрежи ће се тешко промијенити - закључила је Мајкићева.

Да економска дипломатија није довољно заживјела, потврдили су недавно и у самом МИП-у. У једном од планова рада је наглашено да акценат мора да буде на сарадњи са великим економијама, а у недавном извјештају о раду је истакнуто да БиХ није успјела да привуче значајније инвестиције из неких подручја гдје су највеће економије свијета - САД, Јапан, Канада, Бразил, а гдје има представништва, и то не само због удаљености и традиционалне усмјерености економија и инвеститора из тих земаља на друга подручја у свијету.

Истражна комисија

Својевремено је хаос у дипломатским редовима дошао под лупу и посебне истражне комисије, док је на мјесту министра био Игор Црнадак, а цијела прича која је дигла велику прашину на крају је сажета у четири општа закључка гдје је писало да је спољнополитички статус деценијама означен негативним конотацијама, а МИП БиХ је позван да интензивније ради на побољшању лошег имиџа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.