Уставни суд БиХ тражи 2,2 милиона марака за јачање ИТ сектора

Александар Стојановић
Уставни суд БиХ тражи 2,2 милиона марака за јачање ИТ сектора

САРАЈЕВО - Уставни суд БиХ је у средњорочном плану рада за период од 2021. до 2023. године предвидио да ће му за функционисање и рад бити неопходно повећање годишњег буџета и умјесто досадашњих 5,9 милиона, затражили су 6,6 милиона КМ годишње.

То значи да би за рад највише правосудне институције у БиХ у наредне три године било издвојено близу 20 милиона марака, а као разлог за повећање навели су “специфичну ситуацију изазвану епидемијом вируса корона, која представља додатни изазов за Уставни суд”.

- Наиме, у ситуацији у којој више од 80 одсто запослених ради ван просторија суда (рад од куће), користећи, углавном, сопствене рачунаре, потребно је посебно водити рачуна о ИТ подршци и заштити постојећег ИТ система. Опасност од преоптерећења постојеће мреже, спорост мрежних веза, потенцијалне опасности од хакерских напада представљају велики ризик за квалитетан и ефикасан рад Уставног суда. Стога, с обзиром на немогућност чак ни грубе процјене до када би оваква ситуација могла да траје, посебан акценат би требало да се стави на набавку додатне ИТ опреме, првенствено преносних рачунара, те појачање и заштиту постојеће ИТ мреже - наводе у документу.

Међутим, како показује финансијски извјештај за прошлу годину, од 5,9 милиона, само 66.000 КМ је потрошено на набавку рачунарске и канцеларијске опреме, док је 80 одсто средстава, односно око пет милиона КМ потрошено на плате и накнадне трошкова за 98 запослених у овој институцији.

У плану за наредне три године руководство Уставног суда се пожалило да раст броја запримљених предмета није праћен одговарајућим буџетским средствима. Ипак, буџет за 2019. годину био је пола милиона КМ већи односу на 2018. годину, иако је било 2.700 предмета мање.

- Без обзира на овакво стање, Уставни суд БиХ настоји да ријеши запримљене предмете у року краћем од три године, чиме се настоји постићи, између осталог, остваривање уставних надлежности Уставног суда БиХ без повреде права на правично суђење у разумном року уз одржавање квалитета рада на највишем ниво - пише у документу.

Ово није први пут да судије траже више новца, а посљедњи пут су то урадили 2018. године, правдајући тај захтјев тиме да желе постићи већу самосталност у раду. Тада су тражили буџет од 6,4 милиона, а захтјев је дјелимично уважен, јер су им одобрена средства у износу од 5,9 милиона.

Члан Комисије за уставна питања у Народној скупштини и адвокат Милан Петковић каже да би суд уштеде могао направити када би се ријешио страних судија, који примају огромне плате.

- Требало би радити на томе да се донесе нови закон о Уставном суду БиХ, да се на бољи начин реорганизује рад и одреде надлежности те институције, па би се оствариле и уштеде без посљедица на ажурност рада. У овој држави има часних, одговорних и добрих судија, који би одлично обављали свој посао, али умјесто тога имамо странце који узимају огроман новац за политичке одлуке - истакао је Петковић.

Плате
Како је прописано Законом о платама и другим накнадама судским и тужилачким институцијама, плата судија Уставног суда БиХ износи 4.200 КМ, док предсједник мјесечно добија 4.800 КМ. Када се на то дода додатак на радни стаж у износу од 0,5 одсто од основне плате по години стажа и друге накнаде, она у неким случајевима достиже и до 6.000 КМ.


 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана