У стечају мјесечно заврши 12 предузећа

У Пореској управи РС, која је у већини случајева највећи повјерилац, казали су да је у првом полугодишту ове године порастао број отворених стечајних поступака у којима се појављују као повјерилац. У истом периоду прошле године покренут је стечај у 65 предузећа од којих је Пореска управа имала потраживања.

Члан Удружења економиста РС - СЊОТ Предраг Дудуковић каже да покретањем стечаја у предузећима долази до штете за велики број повјерилаца и да је због тога и њихово пословање отежано и доведено у питање. С друге стране, стечајни поступци су корисни, јер се тржиште чисти од лоших предузећа, која узрокују проблеме и здравим фирмама које с њима послују.

- Стечајних поступака би требало много више јер је много фирми доведено до фазе у којој би требало да буде отворен стечај, али се то из неког разлога не дешава. Та предузећа постоје само на папиру јер нико није поднио захтјев за покретање стечајног поступка. Она само формално постоје, али годинама не раде - навео је Дудуковић.

Он сматра да ће бити још више отворених стечајних поступака јер се из судских регистара морају избрисати сва предузећа која већ дуже вријеме не раде.

- Ми у принципу немамо тачан податак о нашој привреди, односно о фирмама које су заиста активне и раде, као ни о томе која предузећа треба да иду у стечај и која не могу измиривати све обавезе. Због тога очекујем да ће стечајева у Српској бити све више - навео је Дудуковић.

Стечајни управник Владо Симовић каже да је Пореска управа РС главни кривац за све већи број покренутих стечајева, али и за низак ниво наплате потраживања у стечајном поступку.

- Порески инспектори слабо контролишу пореске обвезнике. Измирење обавеза предузећа требало би редовније контролисати и не треба дозволити да дуговања достигну неколико милиона па да се тек онда покреће стечај. Они чекају да предузеће направи огромна дуговања и стечај покрећу тек када фирме пропадну и када се највећи износ обавеза не може наплатити - навео је Симовић, који је ове године добио да води стечајне поступке у дрвној индустрији "Сјемећ" из Рогатице и ски-центру "Игриште" из Власенице.

Симовић каже да подаци показују да предузећа буду у блокади најмање годину и да се тек након тога покрећу стечајеви.

- Било је случајева да предузећа буду у блокади по четири-пет година, а да нико не реагује већ се само чека да неко покрене захтјев за покретање стечаја. Пракса Пореске управе је да на основу дуговања за порезе и доприносе уписује хипотеку на имовину предузећа. Због тога се прво намирују дуговања према њима, па тек онда остали повјериоци - навео је Симовић.

У извјештају о раду Пореске управе за 2015. годину наведено је да је од 2002. до краја прошле године покренуто чак 1.409 стечајева. До краја 2015. године стечајни поступак је окончан у 1.143 предузећа, у 28 случајева је обустављен, а у 238 фирми је био у току. Према подацима Пореске управе, тренутно се у РС води 241 стечајни поступак.

Нови Закон о стечају

Нови Закон о стечају усвојен је у фебруару, а њиме је дефинисано финансијско-оперативно реструктурисање предузећа. У том поступку покушаће се превазићи потешкоће у финансијском пословању одређеног пореског дужника.

Циљ новог закона је и да буде омогућено благовремено покретање стечајног поступка. Законом су смањени трошкови стечајног поступка, а предвиђен је већи степен контроле рада стечајних управника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.