У Крњиће код Сребренице Србима нема повратка

Глас Српске
У Крњиће код Сребренице Србима нема повратка

Од четрдесет попаљених и порушених кућа, у Крњићима обновљена само једна... Село још без струје... Донатори нису показали вољу да помогну Србима да се врате на своја имања

СРЕБРЕНИЦA - У некад српском селу Крњићи надомак Сребренице више нема Срба... Од четрдесет попаљених и порушених кућа у овом мјесту, захваљујући помоћи разних дародаваца, обновљена је само једна. Једно од најстаријих села на подручју ове општине, које се још у дубровачким списима помиње као насеобина Динкића и Ковачевића, још нема струју, иако је електрификација сусједних бошњачких села завршена прије неколико година. Постављање далековода прекинуто је на око двије стотине метара до села. - Крњићи су, кад је у питању повратак, обнова кућа и инфраструктуре, примјер дискриминаторског односа локалне власти и донатора. Иако су се мјештани посљедњих година пријављивали на све јавне позиве за обнову, донатори нису показали вољу да помогну Србима да се врате на своја имања - истакао је предсједник Скупштине општине Сребреница Радомир Павловић, напомињући да су и српска села Постоље и Подрид, која припадају овој мјесној заједници, потпуно опустошена и да у њима нема повратника. Истакао је да спомен-плоча у овом селу, на којој су исписана имена 24 мјештанина, потврђује велико страдање Срба на овом подручју, али и неправедну политику повратка која се води у Сребреници. - Као предсједник општине стално тражим да се Срби и Бошњаци, кад је у питању обнова кућа и инфраструктуре, једнако третирају, јер су оба народа прогнана са својих огњишта. Само примјеном истих аршина за све повратнике, може бити задовољена правда и враћено повјерење међу комшије у селима око Сребренице - наглашава Павловић. Трагови ратних догађаја највидљивији су на кућама поред главног пута који води до Крњића. На згариштима Јовановића, Симића, Петровића, Секулића, Aрсеновића и других породица у овом селу израсло је дрвеће које већ заклања рушевине кућа. - На подручју Сребренице, организовано су уништавана српска села, од којих нека постоје само на географским картама. Бошњаци су у Крњићима, након масакра и прогона мјештана 5. јула 1992. године све попалили, чак и псеће кућице. Тако је било у Ратковићима, Брежанима и Подравању - рекао је Петар Петровић који, са супругом Јелом, живи у овом селу. Синови, Милун и Јовиша са породицама привремено су у Бајиној Башти и Русији гдје су, због рата, нашли запослење и уточиште. - Није добро ово што се ради Србима. За шта год се обратимо у општину неће да нам помогну. Живимо у изолацији. Не дружимо се са комшијама Бошњацима, јер нам такав однос они и њихова власт намећу - рекао је Петровић који страхује да, због оваквог односа према Србима у Крњићима, неће бити обновљена ни школа у селу, једне од најстаријих на подручју Сребренице. Мјештанин Драги Јовановић, који живи и ради у Скеланима, подсјетио је да је школа у овом селу отворена крајем деветнаестог вијека. Крњићи су прво село у сребреничкој општини које је добило грађанску школу. - Осмогодишња школа у овом селу имала је деведесетих година прошлог вијека од 400 до 500 ђака. Данас, нажалост, нема ни школе, ни ђака у овом селу - потврдио је Јовановић. Имали су Крњићи, поред школе, омладински дом, амбуланту, мјесну канцеларију, двије добро снабдјевене продавнице, пољопривредну апотеку... У центру села остала је само црква Светог пророка Илије и стари надгробни споменици да свједоче о битисању Срба на овим просторима. - Зар ово село није примјер етничког чишћења на подручју Сребренице и зар Срби, као најстарији народ на овим просторима, немају право на обнову и повратак на своја вјековна огњишта - упитао је парох Димитрије Крсмановић након свечане литургије која је, поводом крсне славе храма, окупила у порти неколико стотина расељених мјештана. Обновили су, уз помоћ привредника, оскрнављену светињу, којој су дошли о Илиндану ове године да обиљеже крсну славу и присјете се срећних времена када су се у њеној порти, о сваком већем празнику, окупљали на службама, крштењима и вјенчањима. К. ЋИРКОВИЋ УБИСТВA У нападу муслиманских снага на Крњиће 5. јула 1992. године свирепо је убијен јереј Бобан Лазаревић док је служио молитву у цркви. Међу убијеним мјештанима био је и осамдесетогодишњи сеоски учитељ Васо Парача који је шездесетих година прошлог вијека дошао у Крњиће и ту зарадио пензију. Мјештани кажу да је био непокретан и да су га убили, а потом запалили његови ђаци, Бошњаци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана